BEOGRAD, Namjera Vlade Srbije da pomogne privatnim firmama da kupe Luku Bar mogla bi skupo da košta građane, jer su neophodne velike investicije za taj projekat.
Samo da bi ovo pristanište moglo da radi projektovanim kapacitetom, potrebne su investicije od više milijardi evra u Luku i prugu Beograd–Bar. Spominje se i da privatne firme traže jeftiniji transport kroz Srbiju, što bi značilo umanjenje prihoda Željeznica Srbije za više miliona evra. To bi moralo da se nekako nadoknadi, vjerovatno dodatnim subvencijama iz budžeta.
Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, kaže da strateški gledano kupovina Luke Bar ne mora da bude loše potez jer je dobro da zemlja ima izlaz na more.
On objašnjava da je “jedna stvar kada država hoće da se strateški opredijeli za jednu luku i tako obezbijedi izlaz na more svojoj privredi. To je uradila davno Srbija zakupom dijela Luke Solun. To pravo je isteklo sredinom 90-ih ali nije produženo. I ovakva strateška ideja imala bi smisla samo uz povezivanje crnogorske luke sa Beogradom i dalje sa Dunavom i Koridorom 4”.
“Ali sasvim je nešto drugo kada država namjerava da uloži novac u željeznicu i puteve, obezbijedi subvencije privatnim preduzećima koja bi zajedno s njom kupila Luku i uloži novac u preuzimanje akcija, a da na kraju dobije manjinski udio. Država ne bi trebalo da se mješa u privatne poslove, a to ona upravo radi”, kaže Bušatlija.
Spominje se, kaže on, i da privatne firme koje bi ušle u cio posao s državom traže da se spusti cijena transporta robe sa 25 na 15 evra po toni. Kada se uradi računica, to je dvadesetak miliona evra manje u budžetu Željeznica na godišnjem nivou, koji će morati da nadoknade građani preko budžeta.
„Neka država odvoji željeznički transport i proda ga privatniku koji traži manje cijene, pa neka on odluči šta će raditi i po kojim cijenama će prevoziti robu“, naglašava Bušatlija.
Na kraju, u svim modelima kupovine Luke Bar neophodna su ogromna ulaganja – u samu luku i u prugu. Crnogorsko pristanište pravljeno je za brodove iz Sueckog kanala ali ono nije pratilo povećanje dubine ovog plovnog puta. B92
Tako sada oko 70-80 odsto brodova koji prođu kroz Suec ne mogu da uplove u Luku Bar. To je jedan od razloga zašto ona radi samo sa pola projektovanog kapaciteta od četiri miliona tona.
.
Prema rečima Bušatlije, povećanje gaza je komplikovano jer košta i nejasno je ko to treba da uradi – Crna Gora ili novi vlasnik. Pitanje je, dodaje on, da li se kupcu isplati da investira u nešto što dobija na koncesiju od 30 godina.
Zatim treba modernizovati prugu kako bi se povećao kapacitet sa sadašnjih dva miliona tona tereta. To, kako kaže naš sagovornik, zahteva ulaganja od tri do pet milijardi evra. Za početak, trebalo bi povećati brzinu vozova koja je manja od 30 kilometara na sat i visinu tunela, jer kroz njih ne mogu da prođu dupli kontejneri. Zato je i transport prugom Beograd–Bar skup jer je spor.
