VAŠINGTON, Dobijanje benzina iz biljaka sljedeći je korak u “zelenoj revoluciji” u energetici, koja je već počela proizvodnjom etanola i biodizela, tečnih goriva koja se ne dobijaju od nafte.
Glavna prednost ovih goriva je što su sirovine iz kojih se dobijaju obnovljive, a njihovo sagorevanje ne doprinosi zagađivanju atmosfere. Kao i kod običnog, sagorevanje “zelenog benzina” proizvodi ugljendioksid, gas koji izaziva efekat staklene bašte. Ali to ne povećava ukupnu količinu ugljendioksida u atmosferi, jer se ista količina tog gasa apsorbuje iz atmosfere dok biljka raste, ukazuju naučnici.
Neka istraživanja nagoveštavaju mogućnost dobijanja benzina od celuloznih sirovina, izjavio je za “Glas Amerike” Vilijam Šulc iz Nacionalne fondacije za nauku, pri američke savezne Univerzitetu države Mičigen.
“Pokušavamo da iskoristimo drvo topole, jednu vrstu korova, kukuruznu šašu i druge materijale, kako bismo uz pomoć gasifikacije, suve destilacije i drugih vrsta razlaganja dobili osnovu za ‘zeleni benzin'”, objasnio je on.
Tu osnovu predstavljaju molekuli slični onima u sirovoj nafti, koji se prerađuju u benzin. Gasifikacija je najstariji metod, koji se ranije koristio za dobijanje benzina od uglja, ali je skup i spor. Suva destilacija je efikasnija, a za sirovinu može da se koristi i stari papir, ali daje samo neke sastojke potrebnog goriva. Treći metod, koji razvija kompanija “Virent enerdži sistems”, koristi šećere, koji se lako dobijaju od biljaka. Osnivač kompanije Rendi Kortrajt kaže da se tim procesom dobija benzin bolji od onog na pumpama.
“Analizirali smo naš ‘zeleni benzin’, uporedivši ga sa standardnim bezolovnim benzinom. Imamo iste sastojke u njemu, ali naš benzin ima viši oktanski broj”, kaže on.
Brifing o ‘zelenom benzinu’ u američkoj Nacionalnoj fondaciji za nauku održan je u sali dekorisanoj biljkama koje bi mogle da postanu izvori energije u 21. vijeku.
Pritom je veoma značajno da je za dobijanje benzina koriste samo njihovi nejestivi dijelovi i da su u pitanju veoma rasprostranjene biljke, koje brzo rastu i od kojih mogu da se dobijaju “zeleni benzin”, “zeleni dizel” i “zeleno avionsko gorivo”.
Profesor hemije na Univerzitetu države Masačusets Džordž Hjuber ukazuje da nije dovoljno pronaći metod za pretvaranje biljnih sirovina u benzin, već da je potrebno da on bude efikasan i konkurentan metodu dobijanju benzina iz nafte.
“Gorivo je roba. Da bi se ostvario profit, proces njegovog dobijanja mora da bude optimalan i integrisan. Morate da konkurišete nafti, koja se koristi već više od 100 godina. Naftna industrija je razvijena i proces prerade je ekonomičan. Sada moramo da otkrijemo kako da to radimo sa biomasom”, ukazao je on.