BANJALUKA, Brodska Rafinerija nafte trebalo bi, kako je ranije najavio ruski kupac, da počne s radom krajem oktobra, izjavio je Slobodan Puhalac, ministar privrede, energetike i razvoja RS.
Puhalac ukazuje da se problemi mogu javiti oko produženja odluke Savjeta ministara BiH o kvalitetu tečnih naftnih goriva, ali je izrazio uvjerenje da će i političari iz FBiH shvatiti značaj pokretanja kapaciteta kao što je Rafinerija nafte i podržati prolongiranje te odluke na kraće vrijeme.
Navodeći da postoji dosta kompanija zainteresovanih za iskorištavanje hidropotencijala u RS, Puhalac je kazao da će u narednom periodu značajan zadatak biti određenje načina i postupka ustupanja krupnih objekata.
Rast industrijske proizvodnje u RS za prvih sedam mjeseci iznosi 8,7 odsto, što je više nego u FBiH. Taj rast je, međutim, nošen na krilima elektroenergetskog i rudarskog sektora, dok prerađivačka industrija praktično tapka u mjestu?
PUHALAC: To je komplikovano pitanje. Prvo treba reći da je dobro što imamo veće pomake u elektroenergetskom sektoru i rudarstvu, ali je i tačno da je slaba strana RS upravo nedovoljna aktivnost prerađivačkih kapaciteta. Riječ je uglavnom o nasljeđu prošlosti, kada su postojali krupni privredni subjekti koji nisu izdržali tržišnu utakmicu, a sa druge strane, nije bilo dovoljno inicijative malih i srednjih preduzeća. To je proces koji dugo traje i iz njega je teško izaći. Ministarstvo će nastojati da bude poboljšana pozicija prerađivačkog sektora, odnosno da idemo na finalizaciju postojećih resursa. Sigurno je dobro izvoziti električnu energiju, ali je puno bolje da je upotrijebimo za vlastiti privredni razvoj, a da ostatak izvozimo. Energetika je šansa RS, ali mislim da je prerađivački sektor ključan za zapošljavanje, te ćemo stoga raditi na podsticaju razvoja te industrije.
Jedan od načina podrške je podsticaj izvoza. Da li preduzeća mogu očekivati nastavak tog procesa, za koji je već izdvojeno nekoliko miliona maraka?
PUHALAC: Moramo pronaći novu formu za stimulaciju izvoza jer način na koji smo do sada radili se neće moći nastaviti s obzirom na to da je stupio na snagu Privremeni sporazum o slobodnoj trgovini s EU, koji to isključivo zabranjuje. Zato ćemo morati naći način da obezbijedimo ili na neki način poboljšamo uslove za kreditiranje preduzeća u namjenu izvoza, zatim, pomoći u nastupu na sajmovima, uvođenju standarda kvaliteta i drugih vidova podsticaja, pa i u smislu investicionih.
Postoji veliki interes stranih kompanija za elektroenergetske projekte u RS. Dokle se stiglo s ponudom ruske kompanije “Inter Rao” za uključenje u projekat izgradnje hidroelektrana na Drini?
PUHALAC: Ne bih to ograničio na kompaniju “Inter Rao” već bih rekao da postoji niz privrednih subjekata koji su zainteresovani za iskorištavanje hidropotencijala u RS, koji su sada iskorišteni svega 35 odsto. To znači da se otvaraju velike mogućnosti, te će u narednom periodu jedan značajan zadatak biti da odredimo način i postupak ustupanja krupnih objekata. Prije svega, mislim i na aktivno učešće “Elektroprivrede RS” bilo kroz udio u kapitalu ili kroz model samoinicijativne ponude zainteresovanih. O tome ćemo morati dobro da razmislimo jer pitanje energetskog sektora nije samo ekonomsko već i političko pitanje subjektiviteta i samostalnosti.
Šta je konkretno s najavljenom izgradnjom HE Gornja Drina, ranije poznate kao Buk Bijela?
PUHALAC: Mislim da je bilo i previše komplikacija u dosadašnjim postupcima u vezi s ustupanjem ili preuzimanjem nekih obaveza. Očito je da svi krupni objekti imaju svoju problematiku, pa je tako i Buk Bijela od prvobitnog došla do rezervnog rješenja, koje je na pragu realizacije. Ko će biti finansijski partner to ćemo tek vidjeti. Potreba je da do realizacije dođe što prije, jer smo potrošili dosta vremena, a nismo zaključili ugovor i započeli radove.
U kojoj je fazi projekat izgradnje druge termoelektrane u Gacku sa češkim ČEZ-om, koji prati mnogo problema?
PUHALAC: Ono što je do sada sa ČEZ-om napravljeno obavezuje nas da se razložno i pametno analizira i ide prema nekom rješenju. Prisutna su dva problema. Pored spora s malim akcionarima RiTE Gacko, postoji problem studije koja je u međuvremenu urađena, odnosno pet spornih elemenata koje treba vidjeti kako prevazići, a pri čemu prvenstveno mislim na projektovanu visoku cijenu proizvedene električne energije, zatim neke ekološke i druge standarde koje treba ispoštovati. Na kraju, tu su i odnosi koji su vezani za ranije aranžmane s “Hrvatskom elektroprivredom”. Očito je da u tom procesu imamo zastoj, ali je on po mom mišljenju objektivne prirode.
Koje su Vaše zadnje informacije o remontu u brodskoj Rafineriji nafte. Da li će taj kapacitet definitivno početi s radom u oktobru, kako je i najavljeno?
PUHALAC: Dosta toga što je u vezi s finansijskim aranžmanima i jedne i druge strane je privedeno kraju, što je bio jedan obiman posao, koji takođe ukazuje na pozitivne pomake. U zadnje vrijeme u Rafineriji nafte su prisutne i tehničke ekipe za radove i mi svakodnevno pratimo šta se tamo dešava. Vjerujem da će se ostvariti ono što su ruski partneri obećali, a to je početak proizvodnje krajem oktobra. Ima tu još značajnih stvari koje treba uraditi, kao što je pitanje odnosa sa zagrebačkim “Janafom”. Mislim da su Rusi s njima već stupili u kontakt kako bi se 13 kilometara naftovoda spojilo s Rafinerijom. Kada Rafinerija počne s radom, to će biti veliki i značajan dan za RS. Problema može biti i u vezi s produženjem odluke Savjeta ministara BiH o kvalitetu tečnih naftnih goriva, ali vjerujem da će i ostali akteri u BiH shvatiti značaj ovog kapaciteta i podržati prolongiranje te odluke na određeno kraće vrijeme. Nakon toga će, kako nas uvjerava ruski partner, biti stvoreni uslovi da se dođe do proizvoda koji će biti na nivou evropskih standarda.
Vlada RS treba da kupi “Mljekaru”
Savjet za privatizaciju RS je na zadnjoj sjednici odbio prijedlog većinskog vlasnika banjalučke “Mljekare” za preprodaju tog preduzeća, te je negativno ocijenjena odluka o drastičnom smanjenju kapitala fabrike. Šta tu Vlada RS može uraditi?
PUHALAC: Bez obzira na to što “Mljekara” nije u nadležnosti ovog resora, već Ministarstva poljoprivrede, mislim da Vlada, a posebno Ministarstvo finansija ima dobru taktiku da interveniše tamo gdje se naziru eventualne špekulativne aktivnosti. U ovom slučaju, Vlada će možda trebati dati ponudu za kupovinu “Mljekare” kako se ne bi dozvolilo obezvređenje njenog kapitala. Mislim da bi to bio dobar potez i nastavak prakse kupovanja privrednih subjekata u cilju zaštite obaveze koje oni imaju prema budžetu, Poreskoj upravi i javnim fondovima, ali i zaštite radnika. Ukoliko se procijeni da kupovina otvara mogućnost budućih boljih odnosa, Vlada treba u njoj da učestvuje. Nezavisne N.
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
vlada prodaje udio u EFT rudnik lignita Stanari sto bi samo lud uradio i opet, stara firma (u kojoj je vlada vecinski vlasnik) nije izmirila obaveze prema budzetu,a sad kupuje preduzeca toboze da “zastiti potrazivanja”,kao da nema drugih instrumenata.ovo je lakrdija kakve u svijetu nema.ne trebaju zvanicnici govoriti kakvo je stanje,to lijepo kaze berza i priliv stranih investicija.kapitalizacija berze se vratila na nivo iz vremena SDS,a bolje je stanje,nazalost,i u federaciji.tuzno da ne kazem tragicno.