VAŠINGTON , Kriza u Gruziji velikim dijelom rezultat je novog nadmetanja velikih sila oko bogatih energetskih izvora u Centralnoj Aziji i regionu Kavkaza, ocjenio je Majkl Kler, autor knjige “Sile na usponu na sve manjoj planeti i nova energetska geopolitika”.
“Riječ je u krajnjoj liniji o kontroli protoka energenata iz kaspijskog regiona ka Zapadu i izgradnji naftovoda i gasovoda u Gruziji, putem kojih se taj protok ostvaruje. SAD su želele da obezbede gruzijsku energetsku infrastrukturu i zbog toga su planirale da prošireni NATO uključi i Gruziju. To je zabrinulo i naljutilo Rusiju”, rekao je Kler za “Glas Amerike”.
Prema njegovim riječima, energetski potencijali Gruzije su mali, ali ona ima strateški važan položaj između ogromnih energetskih izvora u Azerbejdžanu, Kazahastanu i Turkmenistanu i krupnih evropskih potrošača energije, kaže Kler.
“Rusi bi voljeli da isporuku energenata iz Centralne Azije isključivo vrši ruska kompanija Gazprom, dok SAD i zemlje Evropske unije traže alternativne maršrute na liniji Azerbejdžan-Gruzija-Turska. To je srž spora”, naveo je on.
Klar kaže da Rusija ne želi izgradnju alternativnog sistema gasovoda i naftovoda i misli da je to glavni razlog što Moskva podržava separatističku Abhaziju i Južnu Osetiju, jer odatle može da kontroliše energetsku infrastrukturu.
Rusija je to ovih dana i postigla, smatra Kler, koji ukazuje da su “Rusi uništili gruzijsku vojsku, čiju su izgradnju SAD pomagale, i čiji je konkretan zadatak bio da obezjbedi energetsku infrastrukturu zemlje”.
“Očigledno je da gruzijske snage taj posao nisu bile u stanju da obave tokom ruske intervencije. Gruzija je dakle ovih dana znatno oslabljena, dok Rusija može da odseče naftovod kad god to želi”, naveo je Kler.
Prema njegovim rečima, Moskva nije zabrinuta zbog negativnog reagovanja Zapada.
“Ne vjerujem da je Rusija suviše zabrinuta, jer ona obezbjeđuje Evropi oko 25 odsto njenih ukupnih potreba u energentima. Evropa jednostavno ne može bez ruskih energenata, jer bi to zaustavilo njenu ukupnu privredu. Evropljani stoga ne mogu baš mnogo toga da preduzmu”, rekao je on.
Međutim, Kler vjeruje da dve strane imaju zajednički interes da prevaziđu sadašnji spor i misli da će, kada se bude slegla prašina, “iza zatvorenih vrata naći odgovarajuće rješenje”.
Kina, još jedan veliki svetski potrošač energije, prema njegovim riječima, takođe je zainteresovana za sudbinu rezervi nafte i prirodnog gasa u Centralnoj Aziji.
“Kina je do sada u okviru Šangajske organizacije za saradnju pomagala Rusiju u nastojanju da SAD istisne iz regiona. Mislim da Peking prećutno podržava stav Moskve da Amerika ne bi trebalo da ima značajniju ulogu u tom dijelu svijeta”, smatra ovaj analitičar.
Najnoviji obrt u Gruziji, kaže Kler, jodd je jedan dokaz da je američka ekonomija isuviše zavisna od stranih izvora energije i samo je pitanje vremena kada će Amerikanci odlučiti da se u punoj meri usredsrede na alternativne energetske izvore.
