SARAJEVO, Osman Topčagić, direktor Direkcije za evropske integracije BiH, ocijenio je kao veoma korisno to što mu je bilo omogućeno da govori u Narodnoj skupštini RS i da poslanike upozna s glavnim tačkama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Privremenog sporazuma i zadacima koji stoje pred BiH na putu u EU.
– Drago mi je da postoji opšta podrška za proces evropskih integracija i za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To je bitna stvar u cijelom procesu – smatra Topčagić.
Da li ste zadovoljni dosadašnjim naporima i tokom kojim se odvija proces pridruživanja BiH Evropskoj uniji?
TOPČAGIĆ: Proces evropskih integracija je dugotrajan proces, a potpisivanje Sporazuma predstavlja tek jednu od faza. Potrebno je nastaviti prema sljedećem cilju, a to je sticanje statusa kandidata. Poslije toga, trebalo bi ostvariti pregovore o punopravnom članstvu i, naravno, dostići ga. Ali, to je, ipak, u dalekoj budućnosti.
Privremeni sporazum je na snazi. Kada građani BiH mogu da očekuju prve efekte njegove primjene?
TOPČAGIĆ: Prvi rezultati treba da se vide već kroz manje carine na robu iz EU, ili sasvim ukinute carine. To posebno privrednici treba da osjete vrlo brzo, ali i građani. Očekujemo da efekat Privremenog sporazuma bude i povećanje investicija u BiH. Ipak, ovo je dobar signal investitorima o napretku koji je BiH postigla. Kroz veće investicije imamo i povećanu zaposlenost i povećan izvoz. Dakle, u cjelini, imamo bolju ekonomsku situaciju.
Spekuliše se da bi i do stotinu nadležnosti trebalo prenijeti s entiteta na nivo države prije sticanja statusa kandidata?
TOPČAGIĆ: Ne postoji takva analiza i ne znam na osnovu čega se pominje taj broj. Ako gledate administrativne strukture i nove institucije, mi smo najveći broj institucija potrebnih za proces evropskih integracija već uspostavili. Sada bi trebalo osposobiti ih da kvalitetno funkcionišu. To su institucije koje su potrebne za nastup BiH na jedinstvenom tržištu EU, sa ciljem kvalitetnije kontrole onoga što se uvozi i dobijanja sertifikata za ono što će se izvoziti. Trebalo bi sagledati tačno koje nove institucije su potrebne, šta imamo i šta bi, eventualno, trebalo osnovati. Na osnovu uvida i analiza koje smo ranije pravili, to je manji broj institucija koje treba ustanoviti na nivou BiH. Radi se o oblastima koje su u nadležnosti Evropske komisije, koje su vezane za kontrolisanje jedinstvenog tržišta EU. Imate situaciju da se 27 država, članica EU, dogovaraju i svoje nadležnosti prenose na Evropsku komisiju. Ako se ti zahtjevi postavljaju pred BiH u ovoj fazi, da se s entiteta nešto prenosi na nivo BiH, u sljedećem koraku to će se prenositi na Brisel. To je proces kroz koji su prošle i druge evropske države, i to će se postaviti i pred nas.
Sticanjem statusa kandidata, pred BiH će se otvoriti fondovi sa stotinama miliona nepovratnih sredstava. Šta će se uraditi s tim novcem?
TOPČAGIĆ: Statusom kandidata otvaraju se tri komponente IPA (pristupni fondovi), i to za regionalni razvoj, ruralni razvoj i za unapređenje ljudskih resursa. Bespovratna sredstva realizovaće se na terenu i biće mnogo vidljivija, nego dosadašnja pomoć, koja je za tranziciju i funkcionalni razvoj, a realizuje se kao tehnička pomoć za institucije BiH. Ove komponente IPA značiće mnogo više projekata na lokalnom nivou i mnogo vidljiviju pomoć. Vidjećemo tačno koliko će to biti, ali cilj EU jeste 30 evra po glavi stanovnika.
Poljoprivrednici iz BiH strahuju da bi ovo područje moglo da postane skladište robe lošeg kvaliteta?
TOPČAGIĆ: Trebalo bi da imamo kvalitetne institucije, koje će kontrolisati ono što se uvozi, ali i vratiti sve ono što ne zadovoljava. Trebalo bi tražiti način da se domaća proizvodnja, pogotovo poljoprivredna, podstiče i izjednačava s onima u susjedstu, a onda i u zemljama EU. Evropa ima bogate poljoprivredne fondove i BiH to može da koristi onoliko brzo koliko se krećemo u ovom procesu. Što brže dobijemo članstvo, brže ćemo dobiti kohezione, strukturne i poljoprivredne fondove. Fokus
