BRISEL, Junska inflacija u 15 – članoj zoni evra je uvećana, najvjerovatnije, na rekordnih četiri procenta, računato prema godišnjoj osnovi, procjenila je Evropska agencija za statistiku.
Evropska centralna banka (ECB) je ranije za zonu evra utvrdila inflatorni “plafon” od dva odsto, a taj nivo inflacije bio je osjetno premašen i u maju, kada je u regionu zabilježen skok potrošačkih cijena od 3,7 procenata.
Brz rast inflacije u zoni evra mogao bi, prema ocjeni analitičara, već ove sedmice da podstakne rukovodstvo ECB da uveća četvoroprocetnu baznu kamatu.
Predsjednik ECB Žan Klod Triše je prošle sedmice izjavio da je moguće očekivati, početkom jula, rast bazne kamate ECB za četvrtinu procenta, “u cilju suzbijanja sve jačih inflatornih pritisaka u zoni evra”.
Triše je rekao, komentarišući sadašnju situaciju u regionalnoj ekonomiji, da rukovodstvo ECB “pomno i pažljivo prati inflatorne pritiske i spremno je odlučno da reaguje da bi zaustavilo nepoželjna kretanja”.
“To je pomalo šok. S obzirom na podatke iz prošle sedmice pretpostavljali smo da će inflacija porasti samo na 3,9 odsto”, izjavio je ekonomista “Bank of Amerika” Žil Mek.
Sastanak čelnika ECB održava se u četvrtak i među finansijskim analitičrima u Londonu velika većina vjeruje da je umjeren rast bazne kamate ECB “neminovan”, prenosi agencija Rojters.
U zoni evra je, inače, u tekućem tromjesečju opao privredni rast tako da će ECB svoje korake morati pažljivo da odmjeri, ukazuju zapadnoevropska glasila.
U slučaju visoke inflacije centralne banke, kao prvu odbranu, obično povećavaju osnovnu kamatnu stopu, pri čemu takav korak uvećava troškove u cijeloj ekonomiji i može se odraziti i u vidu poskupljenja hipoteka i drugih kredita, a utiče i na ukupne životne troškove.