BANJALUKA, Direktna ekonomska korist Republike Srpske od koncesionih naknada u 2007. godini iznosila je oko 8,5 miliona maraka, kaže predsjednik Komisije za koncesije RS, Predrag Aškrabić.
On dodaje da je korist ipak nekoliko puta veća, ako se uzmu u obzir i indirektni efekti ovakvog načina poslovanja.
– Indirektni efekti zaključenja ugovora o koncesijama i rada koncesionih preduzeća ogledaju se u novom zapošljavanju radnika, prihodima od plata i doprinosa kao i u direktnim i indirektnim porezima koje plaćaju preduzeća. Novim koncesionim ulaganjima mijenja se i struktura trgovinske razmjene RS sa inostranstvom, budući da na izvoznoj strani imamo proizvode višeg stepena prerade, a s druge, dolazi do uvoza savremenije opreme i tehnologije za nove proizvode – kaže Aškrabić.
Koncesije treba gledati i iz ugla regionalnih ulaganja i razvoja svih dijelova Srpske i socijalnog aspekta, dodaje Aškrabić, što se odražava na porast bruto domaćeg proizvoda RS.
On ističe da je od donošenja Zakona o koncesijama RS, 2002. godine, u RS ukupno zaključeno 183 ugovora o koncesijama. Međutim, postoje sumnje da su neki od koncesionara uplaćivali neadekvatne naknade. Zbog toga Komisija, u kontaktu s Vladom RS i putem Poreske uprave RS i Inspektorata, nastoji utvrditi stvarno stanje koncesija i naknade. Mnogi koncesionari nisu prošli provjeru.
– Od početka rada Komisije, sedam ugovora o koncesiji je raskinuto. Ovi ugovori su iz mineralno-sirovinskih kompleksa i odnose se na eksploataciju kamena i mineralne vode. Tokom 2006. godine, zbog nepoštivanja propisanih procedura, neispunjavanja zakonskih rokova i neplaćanja propisane jednokratne koncesione naknade, Komisija je donijela 33 odluke kojima su van snage stavljene odluke o vođenju pregovora i 42 odluke kojima su van snage stavljene odluke o zaključivanju ugovora. Ove odluke su se odnosile na izgradnju i korišćenje malih hidroelektrana – kaže Aškrabić.
Prema njegovim riječima, u 2007. gpodini, Komisija nije odobrila deset nepotpunih predmeta za zaključenje ugovora o koncesijama, kao ni šest Studija ekonomske opravdanosti. Najščešće primjedbe Komisije prije zaključenja ugovora odnose se na pribavljanje potrebne dokumentacije, koja se odnosi na mišljenje nadležnih institucija i lokalnih zajednica, te preciziranje rokova u ugovoru o koncesiji, kojim se definišu periodi potrebni za projektovanje, izgradnju i puštanje u probni rad objekata iz ugovora. Komisija se na ovome neće zaustaviti, kaže Aškrabić, s obzirom da su na terenu aktuelne nove kontrole zaključenih ugovora o koncesijama iz oblasti poljoprivrede i izgradnje i korišćenja malih hidroelektrana.
– Od početka rada, Komisija svakodnevno prati realizaciju potpisanih ugovora. Na terenu smo do sada kontrolisali rad preko 500 koncesionara – zaključuje Aškrabić. Fokus