BRISEL, Evropska unija je definitivno usvojila reformu tržišta vina koja, između ostalog, računa na likvidaciju određenih površina pod vinogradima, ukidanje dotacija na destilaciju tržnih viškova ili na postepeno ukidanje veoma ograničavajućeg sistema prava na sadnju novih vinograda.
Svi neophodni propisi vezani za ovu oblast bi trebalo da stupe na snagu od 1. avgusta ove godine, javile su agencije.
Reforma bi trebalo da poveća konkurentnost evropskog vinarstva u tržišnoj utakmici sa vinima iz Južne Amerike, SAD ili Australije.
EU je jedan od glavnih proizvođača, potrošača, uvoznika i izvoznika vina, pri čemu je uvoz vina u Uniju iz raznih djelova svijeta u stalnom porastu, dok potrošnja vina proizvedenih u EU pada.
Cilj reforme je, takođe, ograničavanje prevelike proizvodnje u Uniji, pošto likvidacija viškova proizvodnje košta EU svake godine oko pola milijarde evra, od 1,3 milijarde evra koliko Unija izdvaja za vinarstvo.
“Sada možemo da nastavimo završne pripreme kako bi novi sistem mogao da počne da važi u avgustu. Umjesto razbacivanja novca na odstranjivanje neželjenih viškova, reforma će nam omogućiti da se usredsredimo na borbu sa konkurencijom i ponovno dobijanje udjela na tržištu”, izjavila je novinarima evrokomesarka za poljoprivredu Marijan Fišer-Boel (Mariann Fischer Boel).
Najkontroverzniji dio reforme je krčenje vinograda, odnosno njihova likvidacija.
Evropska komisija, kao izvršni organ EU, prvobitno je predlagala da iz EU nestane ukupno 400.000 hektara vinograda, odnosno, čak deset odsto zasada grožđa, ali poslije protesta čitavog niza država, konačni kompromisni predlog računa na likvidaciju 175.000 hektara vinograda.
Krčenje vinograda bi trebalo da traje tri godine, s tim da vinari dobiju kao nadoknadu finansijsku premiju čija će visina tokom tog perioda biti smanjivana.
Likvidacija vinograda je usko povezana i sa takozvanom nužnom destilacijom, kada vinari dobijaju dotacije za destilaciju viška grožđa. Ta praksa bi postepeno trebalo da bude ukinuta.
Iz reforme tržišta vina je, na primjer, izostala zabrana doslađivanja vina šćerom od šećerne repe, čega su se naročito pribojavali češki vinari, objavila je agencija ČTK.
Biće, međutim, ustanovljena maksimalna mjera doslađivanja, ili šećerom, ili širom(prvim slatkim mladim vinom).
Ukoliko bi neke članice EU htele više da doslađuju vino, zbog loših klimatskih uslova, onda će dozvolu morati da traže od Evropske komisije.
Češkoj bi, recimo, reforma trebalo da donese veće dotacije za restrukturalizaciju vinograda, za šta bi iduće godine trebalo da dobije oko tri miliona evra, umjesto prvobitno planiranih 1,6 miliona evra, dok bi od 2015. godine te dotacije trebalo da iznose 5,2 miliona evra.