Kineski prodor na berzi

Brze i dalekosežne promene u raspodeli finansijske moći u svetu obznanio je Međunarodni monetarni fond, što takođe potvrđuju i analize glavnih berzanskih centara. Prvi put je zabeleženo da tri vodeća koncerna u Kini imaju više akcija na svetskim berzama nego dva glavna gigantska koncerna u Americi. Među 18 najbogatijih koncerna u svetu sedam su iz SAD, a šest iz Kine.
Koncern „Gasprom” iz Rusije poseduje više berzanskih akcija nego ijedan drugi privredni gigant u Evropi.
Najviše berzanskih akcija na svetu poseduje energetski koncern „Ekson Mobil”, koji već decenijama prednjači u SAD: drži akcije u vrednosti od 504 milijarde dolara, odnosno 357 milijardi evra. Na drugom mestu je američki elektronski gigant „Dženeral elektrik” sa 303 milijarde evra u berzanskim akcijama.
Treće mesto u svetu zauzeo je koncern „Petrokina” iz Kine koji na berzama poseduje akcije u iznosu od 232 milijarde evra. Četvrto mesto drži kineski koncern „Kinamobil” sa 231 milijardom evra. Peto mesto pripada opet jednom kineskom gigantu, Industrijsko-komercijalnoj banci Kine sa 201 milijardom evra u berzanskim akcijama.
Ruski petrolejski koncern „Gasprom” drži sedmo mesto među vodećim gigantima u svetu, sa 186 milijardi evra u berzanskim akcijama.
Na tabeli koju je objavio „Frankfurter algemajne cajtung” glavni britanski petrolejski koncern „Rojal Dač-Šel” nalazi se na devetom mestu u svetu sa 179 milijardi evra u berzanskim akcijama. Glavni japanski koncern „Tojota” je na 17. mestu sa 150 milijardi evra, dok je najveći nemački industrijski gigant „Simens” tek na 50. mestu u svetu sa 90 milijardi evra u berzanskim akcijama.
Statistika Međunarodnog monetarnog fonda o zvaničnim deviznim rezervama država u svetu takođe potvrđuje nove odnose moći. Četiri najbogatije države Evropske unije – Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija zajedno imaju šest put manje deviznih rezervi nego Kina. Zvanične devizne rezerve Nemačke (ne računajući zalihe zlata) krajem prošle godine iznosile su 43 milijarde dolara, Velike Britanije 38, Francuske 35 i Italije 26 milijardi dolara.
Ukupne svetske devizne rezerve su procenjene na 4.714 milijardi dolara, pri čemu zalihe zemalja Grupe osam čine 1.286 milijardi, a rezerve Azije 2.920 milijardi dolara. Devizne rezerve 27 država članica Evropske unije znatno zaostaju, neznatno nadmašuju 317 milijardi dolara, to jest čine tek jednu trećinu deviznih rezervi Kine, odnosno 2,5 puta su manje od deviznih rezervi Japana.
Supersila SAD već dve decenije beleži veliki deficit u spoljnoj trgovini. Pod predsednikom Klintonom, od 1993. do 2000. godine, taj deficit je uvećan četiri puta i dostigao je 436 milijardi dolara. Pod Džordžom Bušom za pet godina taj deficit je udvostručen – 829 milijardi dolara. Javni dug SAD je u 2006. iznosio je 8.507 biliona dolara, to jest za dve decenije je utrostručen. Jedan od važnih uzroka jeste serija ratova i vojnih intervencija koje SAD sprovode širom globusa.
Podaci o finansijskoj moći i deviznim rezervama takođe govore da ambicije glavnih članica Evropske unije da nastupaju kao prvorazredni faktor u međunarodnoj politici nije srazmeran njihovoj finansijskoj i privrednoj bazi.  Izvor: Politika