STOCKHOLM, Švedski proizvođač kućnih aparata Electrolux zatražio je političku podršku kroz uvođenje poticaja na zamjenu zastarjelih kućnih aparata novima u sklopu nastojanja da se smanji emisija staklenih plinova.
U kratkom obraćanju novinarima u Stockholmu izvršni direktor kompanije Hans Straberg je kazao kako njihova istraživanja pokazuju da bi zamjenom starih kućnih aparata novim, energetski djelotvornijim frižiderima, mašinama za veš i sušilicama, Evropa mogla uštedjeti 18 miliona tona emisija ugljičnog dioksida.
“To nipošto nije mala količina – to je oko šest odsto ciljanog smanjenja na koje se Evropska unija obavezala u okviru protokolom iz Kyota dogovorenih redukcija emisija staklenih plinova”, naglasio je Straberg.
Prema njegovim riječima, oko trećina – ili 188 miliona od ukupno 630 miliona postojećih kućnih aparata u evropskim domaćinstvima, starije je od 10 godina, a ostvarena bi ušteda za evropske potrošače iznosila 34 milijarde kruna (5,3 milijarde dolara).
Priznavši da bi takva inicijativa bila od koristi njegovoj kompaniji, Straberg je naglasio da bi to bila situacija u kojoj su svi učesnici pobjednici jer bi i potrošači imali koristi s obzirom na niže račune, uz bitne dugoročne koristi i za okolinu.
Iako je odbio konkretizovati kakve vrste poticaja ima na umu, Straberg je kazao kako bi tržište kućnih aparata moglo razmisliti o uvođenju sistema sličnog onog u automobilskoj industriji.
Ta je 1919. osnovana kompanija saopštila da je ostvarila značajan napredak u smanjenju potrošnje vode i energije u mašinama za pranje veša i suđa. Prema Strabergovim riječima, 80 odsto potrošnje energije kod frižidera i mašina za suđa povezano je s mjestom na kojemu se nalazi, dok je proizvodnja zaslužna za nekih 15 odsto.
Studija koju je za Electrolux proveo Univerzitet u Bonnu pokazala je da se upotrebom moderne mašine za suđe troši manje vode nego tradicionalnim ručnim pranjem kojim se u prosjeku troši oko 103 litre vode dok obična mašina za suđe troši 14 litara vode.
Electrolux planira smanjiti potrošnju energije u svojim tvornicama i kancelarijama za 15 odsto nakon 2009., čime bi se smanjile emisije štetnih plinova za nekih 100.000 tona, istakao je Straberg.