BEOGRAD, Povećanje rata za stambene kredite, koje je ovih dana šokiralo sve one koji su sa poslovnim bankama potpisali ugovore uz promenljivu kamatnu stopu, bilo je očekivano, izjavio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
U intervjuu nedeljnim “Večernjim novostima”, on je istakao da su gradjani bili upozoravani na opasnost, ali “i kada je bilo moguće da se zaduže uz fiksne kamatne stope, svi su birali varijabilne, pošto su bile niže”.
“Banke sad sve manje nude fiksne kamatne stope, jer ni same ne znaju dokle će ići kamata Evropske centralne banke. Ni u zemljama EU ne može više da se nadje stambeni kredit, na rok od 10 godina, sa fiksnom kamatnom stopom ispod pet odsto. Samo pre godinu i po bila je četiri odsto”, rekao je Jelašić.
On je objasnio da je, zbog inflacije, Evropska centralna banka u više navrata podizala svoju kamatnu stopu, i to sa dva na četiri odsto, što je, opet, uticalo na poslovne banke.
Na pitanje da li Narodna banka može da zaštiti gradjane bar nekim okvirnim granicama komercijalnim bankama, Jelašić je odgovorio da je najvažnije da gradjani imaju alternativu, a to je refinansiranje kredita.
“Ako neko nije našao pravog partnera u banci u prvoj rundi, to može da učini u drugoj ili trećoj. I zato je veoma važno, pre potpisivanja ugovora, videti koliko košta prevremeno vraćanje duga”, objasnio je guverner.
On je najavio da će biti objavljena lista koliko se, procentualno, klijenata pojedinih banaka žali na proizvode i usluge odredjene banke, kao i procente izlaska banaka u susret svojim klijentima.
“Smatramo da su ovi podaci važni za gradjane kada se opredeljuju za banku. Na osnovu izveštaja koje smo dobili do sada primećujemo velike razlike: neke banke su spremne da izadju u susret klijentima 40 do 50 odsto, dok je ovaj procenat kod drugih svega 10 do 15 odsto”; istakao je Jelašić.
Govoreći o kursu dinara prema evru, koji je trenutno ispod 77 dinara, kao s kraja 2004, on je rekao da je takvo jačanje nacionalne valute na srednji i dugi rok pogoršava konkurentnost privrede.
“Ali, kurs je samo jedan od mnogih faktora koji utiču na to”, primetio je guverner i dodao da će “i budžet, kojim je za ovu godinu planiran rast realnih zarada od 13,6 odsto, značajno narušiti konkurentnost”.
“Da je država štedljivija, da plate nisu toliko porasle, inflacija bi bila niža, referentna kamatna stopa takodje, pa ni kurs ne bi bio na ovom nivou”, zaključio je Jelašić.