TUZLA – U termoelektrani Tuzla trenutno rade dva lignitna pogona, dok je zbog nedostatka uglja obustavljen rad Bloka 6, potvrdio je za CAPITAL direktor TE Tuzla Fuad Muminović.
„Mi to radimo zbog nedostatka uglja. Dva bloka su na lignitni ugalj, a jedan blok, Blok 6, je na mrki ugalj. Pošto nam je doprema uglja potanka onda kombinujemo. Sad smo obustavili Blok 6 jer sam tražio da kad dođemo na nekih 6.000 tona, što nam je dovoljno za tri dana rada bloka, stanemo iz sigurnosnih razloga da bi imali koliku toliku sigurnost za snadbijevanje grada toplotnom energijom. Radi Blok 4 i ako se desi neki kvar onda ide u potpalu Blok 6 i nastavlja se isporuka toplotne energije“, rekao je Muminović.
U Termoelektrani Tuzla u petak će biti obustavljen rad Bloka 5. On će takođe u narednom periodu biti preveden u toplifikacioni, pa će Tuzla, Lukavac i Živinice tokom grijne sezone na raspolaganju imati tri bloka koja će proizvoditi toplotnu energiju.
Rudnici isporučuju daleko manje količine uglja od ugovorenih
Međutim problem termoelektranama kako u Tuzli, tako i u drugim gradovima predstavlja značajan nedostatak uglja. Rudnici ne mogu zadovoljiti potrebe ovih postrojenja.
„Nama su rudnici prošle godine isporučili 450.000 tona manje od ugovorenih količina, a isto tako je i ove godine“, kazao je Muminović.
Kaže da u TE Tuzla dnevno stiže između četiri i pet hiljada tona lignitnog ulja i mrkog uglja, a potrošnja je devet do deset hiljada tona.
Nedostatak pokušavaju pokriti manjim količinama drvenog uglja.
Osim nedostatka uglja TE „Tuzla“ se suočava i sa problemom zagađenja koje pravi.
Prelazak na obnovljive izvore energije za proizvodne pogone poput TE Tuzla bio bi spas za opstanak u budućnosti. U tom pravcu razmišljala je Elektroprivreda BiH kada je uz saglasnost federalnog Ministarstva okoliša i turizma htjela eksperimentalno spaliti 100.000 tona alternativnog goriva (RDF) koji je u javnosti poznatiji kao otpad. Stanovnici Tuzle i okoline burno su reagovali na ovu odluku, pa do spaljivanja nikada nije došlo.
„Svrha toga je bila da se popravi emisija zagađenja zraka. Međutim kod nas je to naišlo na takav odjek. Mi smo sve obavijestili da ćemo spaljivati, pomiješali 5.000 tona lignita sa 100 tona RDF, odnosno otpada i pošto se desilo šta se desilo, otpad je tu smješten“, izjavio je Muminović.
TE Tuzla nema posebnih postrojenja za spaljivanje otpada i otpad je trebao biti spaljen u kotlu.
Mještani Bukinja se godinama žale na zagađenje
Upravo zagađenje zraka je ono na šta se često žale mještani tuzlanskog naselja Bukinje koji su najbliže termoelektrani. Nedavno je zabilježena incidentna situacija u kojoj je iz dimnjaka TE Tuzla danima bio vidljiv gusti crni dim.
Muminović tvrdi da su tada zaustavili blok koji je izazvao ekološku katastrofu i u narednih 12 dana izvršili potrebni remont te da je danas situacija stabilna i zadovoljavajuća.
Termoelektrana Tuzla ukupno ima tri bloka po 200 i 220 megavata proizvodnje električne energije. Proizvode skoro polovinu električne energije koja se isporučuje kupcima. U rad je puštena 1963. godine, njeni blokovi pripadaju zastarjelom sistemu koji će ubrzo proći proces odsumporavanja, ali im to neće biti karta spasa od nameta koje Evropska unija uvodi početkom 2026. godine za zastarjele proizvodne pogone.
Uvođenje takse na CO2 pogodiće sve zemlje Zapadnog Balkana, posebno BiH koja 65 odsto električne energije proizvodi iz uglja. Značajno će se ovo odraziti na sve grane industrije, ali i domaćinstava jer će proizvodnja električne energije postati skuplja.
Pred energetskim sistemom naše zemlje izazovan je period, građani povećavaju potrošnju energije, cijena proizvodnje raste, proizvodni pogoni u šestoj deceniji još rade. U poređenju sa Evropskom unijom kasnimo više od tri decenije u modernizaciji energetskog sistema.