BANJALUKA – Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić rekao je danas za CAPITAL da su Slovenci smanjili potraživanje od Rudnika i termoelektrane „Ugljevik“ po osnovu kamata sa 67 na 37 miliona evra.
Naime, RiTE „Ugljevik“ je imala rok da do kraja jula dogovori plaćanje duga od 67 miliona evra sa „Elektrogospodarstvom Slovenije“, u suprotnom Slovenci su prijetili aktiviranjem arbitraže u Vašingtonu kojom od RiTE potražuju 695 miliona evra bez kamata.
U potpunom odsustvu informacija iz ovog preduzeća, od ministra Đokića smo saznali da su u toku završni razgovori u vezi sa izmirenjem ovog duga.
„Slovenci su pristali da umanje potraživanje po osnovu kamata sa 67 miliona evra na 37 miliona evra. U toku je postupak tokom kojeg bi trebalo da se definiše u koliko će se rata ta obaveza plaćati. Razgovarali smo sa njima i očekujemo da će ovih dana biti konačna odluka po tom pitanju“, rekao je Đokić.
Podsjećamo, RiTE „Ugljevik“ je arbitražnom odlukom suda u Beogradu obavezan da slovenačkom „Elektrogospodarstvu“ plati ukupno oko 372 miliona maraka.
Naime, RiTE je tom odlukom obavezan da Slovencima plati 67 miliona evra i kamate za neisporučenu struju od 2011. do početka 2022. godine i da im sve dok radi isporučuje trećinu proizvedene struje.
Pored toga, RiTE Slovencima mora platiti još 62 miliona evra za neisporučenu struju od 2022. do 2024. godine.
V.d. direktora „Elektroprivrede RS“ Luka Petrović rekao je ranije da je plaćanje duga za neisporučenu električnu energiju riješeno je tako što se Vlada RS obavezala da iz budžeta u narednih sedam godina Slovenicma plati 67 miliona evra, a Matično preduzeće ERS 62 miliona evra po osnovu dogovora za neisporučenu struju u 2022, 2023. i januaru 2024. godine.
Međutim, ostalo je neriješeno pitanje kamata od 67 miliona evra i arbitraža pred sudom u Vašingtonu.
Prvobitni rok za rješavanje tog pitanja bio je 31. maj, nakon čega je dogovoreno da on bude produžen do kraja jula.
5 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
ovi naši stalno prave neke povoljne sporazume. Eto nam Djokić uštedio 30 miliona evra. A i Slovenci su OK. kada mi neko nešto kaže protiv njih. ko danas kome oprata 30 miliona evra. Hvala Djokići. Hvala Slovencima. Hhahahahahah
Povjerovaću Đokiću kad objave sporazum ili drugi dokument koji potvrđuje ovu njegovu izjavu, do tada samo prazna priča!
Svaki dan nova vijest o odličnom poslovanju, zarada je ogromna, samo par potpisa i pregovori i zaradili smo 30 miliona 🙂
Da li ima neka Slovenačka firma koja ne potražuje nešto od R.Srpske i BiH i to bez rada!!!???
Naprave ogromnu štetu, a onda je kao malo smanje, i sad trebamo biti sretni?
Ko je kriv zato što uopšte imamo štetu?
Kakva je kazna?
Rite Ugljevik uopće nije dužan slovencima da plaća bilo šta. Odnosno većinski akcionar u RITE Ugljeviku je zloupotrijebio svoj položaj i naturio svoje obaveze na silu RITE Ugljeviku. Po Dejtonskom sporazumu sva potraživanja i dugovanja pripadaju entitetima. Vjerovatno će Republika Srpska a i Slovenci morati platiti ogroman iznos za dogovorenu prevaru RITE Ugljevika. Sigurno je vlada dogovorila sa Slovencima da oni promjene tužbu i umjesto da naplatu izvrše od entiteta oni su tužili RITE Ugljevik i nanijeli ogromnu štetu preduzeću. U međuvremenu vlada kao najveći akcionar je naredila rukovodstvu da se ne smije pozvati na Dejtonski sporazum i tako uz pomoć pritiska prenijela obaveze na RITE Ugljevik. Kad se naplaćuju dugovi preuzeća iz inostranstva i prisvaja imovina u inostranstvu onda vlada zahtjeva da se primjenjuje sporazum. Te se lijepo da prilikom privatizacije nisu u bilans ušla ni potraživanja iz inostranstva a ni obaveze prema inostranstvu, kao što nije ušla ni imovina u inostranstvu. Naprimjer razna odmarališta kao i kćerke firme. Sve je po Dejtonskom sporazumu to pripalo entitetima-vladama i potraživanja a i obaveze svih preduzeća.