-
-
-
Kako je UNIS iz Dervente izgubio trku u autoindustriji
-
Cijeli razgovor možete pogledati u petak na CAPITAL TV
-
-
SARAJEVO – Edin Dacić, švajcarski biznismen naših korijena među prvima je nakon rata stigao u Bosnu i Hercegovinu u potrazi za kompanijama kojima su potrebne investcije, a danas je jedan od rijetkih koji i u BiH, ali i Srbiji proizvodi namještaj za Švedsku IKEA-u.
Dacić, vlasnik preduzeća „Standard“ iz Prnjavora, u podcastu „Nikad u minusu“ govorio je o svojim počecima, privatizaciji i saradnji sa poznatom švedskom kompanijom.
„Razvio sam biznis koncept koji je izgledao ovako: ja finansiram proizvodnju u Hrvatskoj, kasnije u BiH i Srbiji, koju finansira Švajcarska banka, savetujem ih, pomažem da nađu nove kupce, uspostavljaju kontakte, pošto, u to vreme mnogi ljudi, mnogi istaknuti ljudi, uopšte nisu govorili strane jezike“, priča Dacić.
Kako je odlučio da dođe u BiH?
Nakon što je završio jedan od projekata u Hrvatskoj, dilema je bila ulagati u Rumuniju, Srbiju ili Bosnu i Hercegovinu. Dacić priča, rumunski nije znao, Srbija je bila pod sankcijama, tako da je logičan izbor bila BiH.
„Prvi partner nam je bio UNIS iz Dervente. Od 3.000 radnika, koliko ih je radilo u UNIS-u prije rata, ostalo ih je 300, ali su radili. Njima je trebalo finansiranje, tačno ovo što ja radim“, priča Dacić.
Sagovornik CAPITAL–a pojašnjava da ga je ohrabrilo što su je UNIS prije rata radio rata sa Peugeotom i Citroenom, sa kojima je i on sam radio. Međutim, to nije išlo tako lako.
„Partneri sa kojim sam pokušao ostvariti saradnju su rekli da se automobilska industrija brzo razvija. Rekli su nam da su ih našli nakon rata, jer su do 1992. godine bili zadovoljni saradnjom, ali da je tada, te 1999. godine za njih voz prošao“, pojašnjava.
Podaci o IKEA-i ležali u zaboravljenim registratorima
Dodaje da je tada tražio šta UNIS i dalje može da radi. U UNISU su mu pokazali neke registre i rekli da su proizvodili namještaj. U tim registrima, pronašao je da su proizvodili okvire za metalne krevete za IKEA-u. I tu počinje njegova saradnja sa ovom švedskom kompanijom.
„Kada sam počeo sarađivati sa IKEA-om, rekli su mi da su pola godine nakon Dejtonskog sporazuma poslali čovjeka koji je provjeravao šta je sa starim dobavljačima. Tražio je nove. Ja sam im predstavio koncept i to im se dopalo. Upoznali su me sa dobavljačima koje su tada imali u BiH i svi smo bili zadovoljni. „Dacomet“, moja firma, tada 2000. godine je finansirala i savjetovala sedam njihovih dobavljača“, zaključuje Dacić.
Danas, s druge strane kaže, u BiH samo „Standard“ Prnjavor kojeg je u međuvremenu privatizovao i „MS Wood“, prave namještaj za ovog velikog proizvđača.
Osim o saradnji sa IKEOM, Dacić u podcastu „Nikad u minusu“ otvoreno govori o svom životnom putu, odlasku iz Jugoslavije, obrazovanju, ulaganjima, uspješnim i propalim projektima. Priča i o dualnom obrazovanju koje u fabrici „Standard“ u Ćupriji u Srbiji uspješno sprovodi, ali i problemima sa kojima se suočava u BiH.
Dacić priča i o nedostatku radne snage, problemima sa uvozom, ali i krizi koja potresa drvnu industriju.
Podcast „Nikad u Minusu“ pratite na CAPITAL TV u petak u 19h.
Pratite serijal na:
- Portal: https://capital.ba/
- YouTube: https://youtu.be/Zhi-D38STc8?feature=shared
- Facebook: https://www.facebook.com/capital.ba/
- Instagram: https://www.instagram.com/capital.ba/
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Ne shvatam zašto se proizvodnja za IKEA predstavlja kao nešto pozitivno. Njihovi agenti kontinuirano špartaju po planeti i traže ko može da proizvodi za njih u zadovoljavajućoj kvaliteti, ali NAJJEFTINIJE. Edin je to potvrdio kad je rekao da je nakon Dejtona njihov agent obišao stare dobavljače i tražio nove u BiH. Činjenica da neko proizvodi za IKEA znači da na planeti ne postoji iko ko bi to radio jeftinije. Vlasnik pogona vjerovatno ima korist od takve proizvodnje, ali tu nema sreće ni za koga, a posebno ne za radnike. Žalosno je da se kod nas smatra uspjehom kad se plata isplaćuje redovno, koliko god ona jadna bila. Sve je IKEA-ino: dizajn, marketing, prodaja, a tu je zarada. Naše firme su samo najjeftinija radna snaga.