SARAJEVO – Niti jedan veliki projekat izgradnje hidrocentrala ili termoelektrana u BiH nije prošao glatko. Zaustavljena je gradnja Bloka 7 TE Tuzla, postojalo je protivljenje gradnji HE „Dabar“, a još uvijek se vodi diskusija oko HE Buk Bijela. Za to vrijeme na malim rijekama, kao pečurke niču mini hidrocentrale, na većim brdima vjetroparkovi, a pretežno na hercegovačkom kršu, solarne elektrane.
Pitali smo Adama Cwetscha, šefa jedinice za evropski zeleni dogovor u Energetskoj zajednici, da li BiH i zemlje regije više gube ili dobijaju kroz ovakve projekte, često povezane sa korpucijom.
“Energetska zajednica suštinski gleda stanje na tržištu sa aspekta regulacije zakona. Za nas je jako posebna tema, kada se govori o zaštiti okoline. Ustvari, mini hidrocentrale su one koje su po definiciji do 10MWh ili manje, donose određene prednosti, ali moramo vidjeti koji su to izazovi kada se govori o devastaciji prirode, predjelima. Prepoznajemo ovu zabrinutost. Ključ je da se obezbjedi transparentnost, da ljudi znaju šta će da se dogodi, i da oni budu dio tog procesa”, rekao je Cwetsch.
Sagovornik CAPITAL-a pojašnjava da sve zainteresovane strane imaju priliku da to prijave Sekretarijatu energetske zajednice, dodajući da se radi o velikom izazovu, s obzirom na to da su bili upoznati sa diskusijom oko mini hidrocentrala.
Da li je fer tražiti od manje razvijenih da ne koriste ugalj?
Na pitanje da li je razumno da se od manje razvijenih zemalja traži da ne koriste ugalj kada su razvijene zemlje, istorijski, ovaj energent mnogo više koristile, poput Velike Britanije ili Njemačke, Cwetsch kaže da Velika Britanija ne koristi ugalj više te da su i druge zemlje zapadne Evrope teški primjeri za poređenje.
„Zemlje iz istočne Evrope su mnogo kompatibilnije za poređenje sa zapadnim Balakom. Želim navesti primjer Poljske, zemlje koja je imala mnogo snažniju ovisnost o uglju nego zemlje Zapadnog Balkana, nekoliko godina unazad imala je ovisnost o uglju 90 odsto, a sada je 60 odsto i pada značajno”, naveo je sagovornik Capitala.
O HE „Buk i Bijela“ i HE „Dabar“
Cwetsch pojašnajva da zemlje zapadnog Balkana imaju veoma zanimljiv miks, posebno Bosna i Hercegovina koja veliki dio struje proizvodi iz hidrocentrala.
Na pitanje kakav je stav Energetske zajednice o gradnji HE „Buk Bijela“ zajedničkog projekta između Srbije i Republike Srpske kaže da je Sekretarijat Energetske zajednice uspešno olakšao pregovore između BiH i Crne Gore.
„To je dovelo do sporazuma o sprovođenju nove procjene uticaja na životnu sredinu (EIA) za projekat „Buk Bijela“, koji se bavi prekograničnim ekološkim pitanjima. Projekat je bio predmet žalbe koju su podnijela civilna društva iz BiH i Crne Gore”, naveo je.
Kada je riječ o gradnji HE „Dabar“, naš sagovornik kaže da zna da postoji zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu.
“Sekretarijat nije zatražen da pomogne vlastima u vezi sa procjenom uticaja na životnu sredinu, niti je podnesena žalba u vezi s ovim aspektom projekta. Međutim, registrovana je žalba u kojoj se tvrdi da je država odobrila neusklađenu državnu pomoć za ovaj projekat u obliku garancije za kredit”, naveo je Cwetsch.
Komentarišući julski black out, kada je cijela regija ostala bez struje šef Jedinice za evropski zeleni dogovor kaže da još uvijek traje istraga, da su uvjereni da je više faktora dovelo do prekida napajanja cijele regije, ali i da inženjeri u Energetskoj zajednici vjeruju da se to uskoro neće ponavljati.
“Za nas je najvažnije da odgovorimo da li će se to događati u budućnosti. Ono što nije dobro funkcionisalo, a treba da funkcioniše u budućnosti je bolja regionalna koordinacija među ključnim igračima, operatorima prenosnog sistema”, navodi sagovornik CAPITAL-a.
CAPITAL: A.T.R
