BEOGRAD, Projektovane isporuke gasa kroz gasovod “Južni tok” iznose oko 40,5 milijardi kubika godišnje, od čega će Srbija za svoje i potrebe Republike Srpske, Federacije BiH i Hrvatske izdvajati od sedam do osam milijardi kubika, a ostalo je gas u tranzitu, rekao je ministar rudarstva Srbije Milan Bačević.
Bačević je rekao da je očekivani početak realizacije gasovoda druga polovina decembra, ali tačan datum još nije preciziran, te dodao da će kompletan posao biti završen do kraja 2015. godine, a investicija, vrijedna 1,9 milijardi evra, veoma brzo će se isplatiti.
On je za “Večernje novosti” naveo da je Rusija privela kraju izradu dokumentacije i spremna je da od polovine decembra počne sa pripremnim radovima za provođenje projekta, a u istom terminu počeće i radovi u Bugarskoj, pa će projekat startovati istovremeno u tri zemlje.
“Zbog svih priprema ne možemo da kažemo tačan datum početka realizacije projekta, ali siguran sam da ćemo biti potpuno spremni da u drugoj polovini decembra krenemo u taj posao”, istakao je Bačević.
On je izrazio očekivanje da će otvaranju projekta prisustvovati i predsjednik Rusije Vladimir Putin, koji je prihvatio poziv predsjednika Srbije Tomislava Nikolića da dođe, te da je ostalo samo da se dogovore detalji i termin.
Navodeći da “Srbijagas” treba da obezbijedi 49, a ruski “Gasprom” 51 odsto sredstava, Bačević je dodao da još nije do kraja dogovoreno kako će biti zatvorena finansijska konstrukcija, ali očekuje da će to biti riješeno sa ruskim “Gaspromom” tokom oktobra.
“Finansijski deo Srbije je veliki, blizu 900 miliona evra, pa postoji varijanta da, recimo, učešće `Srbijagasa` bude 30 odsto, a da se ostali troškovi, koji su obaveza srpske strane, isplate iz zarade od tranzita“, dodao je Bačević.
Planirana ulazna tačka gasovoda “Južni tok” iz pravca Bugarske je kod Zaječara, lokalitet Vrška čuka, a izlazna u pravcu Mađarske kod Bačkog Brega, dok je interkonekcija za Hrvatsku kod Bačkog Novog Sela, a za Republiku Srpsku kod Novog Sela.
Magistralni gasovod će se kroz Srbiju prostirati u dužini od oko 415 kilometara, dužina kraka za Hrvatsku je 56, a za Republiku Srpsku oko 100 kilometara.
Predviđa se da će samo od tranzita Srbija ubirati minimum 500 miliona evra godišnje, a u Srbiji se precizno definiše trasa gasovoda, pri čemu se provode geomehanička, geološka, hidrogeološka istraživanja, a razmatra se i mogućnost da jedan krak ide ka jugu.