BANJALUKA, Kamatne stope na kredite mikrokreditnih organizacija (MKO) u RS koje idu i do 30 odsto su neprimjereno visoke, ali ne postoji zakonsko ograničenje njihove visine, kazala je Slavica Injac, direktor Agencije za bankarstvo RS.
“Sve je prepušteno tržištu, jer klijenti imaju mogućnost izbora, pogotovo nakon što su banke proširile ponudu svojih usluga. Ne mora niko da plaća visoke kamate MKO izuzev ako mu se ne žuri. Svako ko hoće da se potrudi u vezi s kreditnim uslugama može za sebe naći kreditni proizvod u banci, izuzimajući jedan dio poljoprivrednika koji to još nisu u stanju”, kazala je ona.
U RS je ove godine prvi put u stečaj otišla jedna MKO – “Sinergija plus” iz Banjaluke, zbog čega je ostala i bez dozvole za rad. Šta su razlozi njene propasti i koliko to može negativno uticati na cijeli sektor?
INJAC: Ne bih da komentarišem konkretan slučaj, pogotovo što rješenje o oduzimanju dozvole za rad još nije postalo konačno. Mogu samo reći da su MKO osnovane da bi omogućile kreditiranje klijenata sa lošijom kreditnom sposobnošću, koji nemaju mogućnosti da ispoštuju komplikovanije procedure za kredite kod banaka. U tom smislu su i ispunile svoju ulogu, ali su i prve pretrpjele gubitke zbog otežanog vraćanja kredita, tako da ni previsoka kamata nije mogla da amortizuje rizik. S obzirom na to da MKO ne mogu primati depozite odnosno štednju, obim supervizije je manji nego kod banaka, jer u slučaju njihove propasti ne postoji veliki rizik za bankarski sistem RS.
Kako komentarišete prve presude protiv banaka u RS za nepravilan obračun ugovorene promjenjive kamatne stope na kredite?
INJAC: Poznat nam je epilog slučaja okončanog pred Osnovnim sudom koji je pominjan i u medijima, u kojem je finansijska organizacija izjavila žalbu višoj sudskoj instanci. S obzirom na to da donesena odluka nije pravosnažna i komentari sa stanovišta koja se pravno preispituju bili bi preuranjeni. Pri tome, u ovim slučajevima, posebno treba uvažiti i relativan karakter i različitosti koje postoje u svakom pojedinačnom ugovornom odnosu. Inače, nemamo podataka o drugim presudama, ali smo informisani da je posljednjih mjeseci pokrenuto još nekoliko postupaka u kojima će tek uslijediti sudske odluke i to u oba entiteta i da će se pokretanje postupaka sa ovim predmetom spora zasigurno intenzivirati.
Prema dostupnim podacima, u RS se u prvom polugodištu bilježi blagi rast kredita?
INJAC: Da. Ukupni bruto krediti banaka RS zaključno sa krajem polugodišta iznosili su oko 4,4 milijarde KM sa stopom rasta od šest odsto u odnosu na kraj prošle godine, što je svakako pozitivna stvar u postojećim kriznim vremenima. Krediti građanima iznosili su oko 1,68 milijardi KM sa rastom od dva procenta u odnosu na kraj 2011. Prema ročnoj strukturi kredita građanima na kratkoročne kredite se odnosi 17 odsto, a na dugoročne 83 odsto. Što se tiče namjenske strukture kredita građanima 61 odsto su krediti za opštu potrošnju, odnosno nešto više od milijardu KM i bilježe rast od dva odsto. Udio kredita za stambene potrebe je 31 odsto ili 513,3 miliona KM sa stopom rasta od 1,6 odsto, dok osam odsto učešća imaju krediti za obavljanje djelatnosti, odnosno 138,9 miliona KM, sa stopom rasta od četiri procenta. Krediti privatnim preduzećima i društvima zadržali su učešće od 46 odsto u ukupnim kreditima i iznose nešto više od dvije milijarde KM sa stopom rasta od četiri odsto u odnosu na kraj prošle godine.
Kako ocjenjujete nivo depozita i štednje građana u bankama?
INJAC: Depoziti su primarni izvor finansiranja bankarskog sektora sa učešćem od 69 odsto u ukupnoj pasivi. Ukupni depoziti, zaključno sa krajem juna ove godine, iznosili su 4,07 milijardi KM sa rastom od dva odsto u odnosu na kraj 2011.
Štednja građana zadržala je trend rasta i u prvom polugodištu 2012. i uz povećanje od šest odsto iznosila 1,34 milijarde KM. Naglasila bih da imamo povoljnu ročnu strukturu štednje građana, odnosno da oročena štednja ima učešće od 78 odsto, a štednja po viđenju 22 odsto. Veće učešće oročene štednje rezultat je vraćanja povjerenja u banke, čemu je u značajnijoj mjeri doprinijela funkcionalna i efikasna supervizija banaka, te osiguranje depozita koji u osnovi imaju za cilj stabilan bankarski sektor i zaštitu depozitara. Ukupna štednja građana, uključujući i tekuće račune, u prvom polugodištu je iznosila 1,71 milijardu KM sa stopom rasta od pet odsto.
Primjetan je porast udjela kredita sa kašnjenjem u otplati?
INJAC: Nekvalitetni krediti su trenutno najveći izazov u bankarstvu. Zbog toga regulatori od banaka zahtijevaju odgovarajuću adekvatnost kapitala jer je kapital svojevrsni bafer za obezbjeđenje sigurnosti depozita. Kod nas je još minimalni zakonski zahtjev 12 odsto adekvatnosti kapitala, znatno veći od zahtjeva u EU od osam odsto.
Nekvalitetni krediti su za prvih šest mjeseci ove godine povećani za devet odsto u odnosu na kraj prošle godine, te su iznosili 520 miliona KM, a njihovo učešće u ukupnim kreditima iznosi 11,85 odsto.
Nekvalitetni krediti pravnih lica povećani su za 11 odsto, na 314,9 miliona KM, te učestvuju sa 11,61 odsto u ukupnim kreditima pravnih lica. Na taj nivo značajno utiču nekvalitetni krediti plasirani za proizvodnju sa učešćem od 40 odsto i trgovinu sa učešćem od 32 odsto.
Nekvalitetni krediti fizičkih lica iznose 205,2 miliona KM sa stopom rasta od šest odsto i čine 12,24 odsto od ukupnih kredita fizičkih lica. Najveći iznos nekvalitetnih kredita su krediti za opštu potrošnju.
Da li ste zadovoljni efektima izmjena zakonske regulative koja je išla u pravcu veće zaštite korisnika finansijskih usluga?
INJAC: Primjena u cjelini izmijenjene regulative poslovanja finansijskih organizacija u RS traje nešto manje od dva mjeseca, tako da će značajniji ciljani efekti biti prisutni tek u vremenu koje je pred nama, nadamo se kako u postupanju i poslovanju finansijskih organizacija, tako i u ponašanju korisnika finansijkih usluga. Već u ovom trenutku, u izvršavanju obaveza usklađivanja segmenata poslovanja i opštih akata sa zakonskim odredbama, vidljiva je veoma pojačana aktivnost banaka, ali i drugih finansijskih organizacija prema klijentima, posebno u vidu obavještavanja, izvještaja, pregovaranja o uslovima pružanja usluga i pravilnijeg i potpunijeg uređivanja ugovornih odnosa. S druge strane, veliki dio aktivnosti se preduzima radi izvršavanja obaveze usklađivanja postojećih ugovora, od čega očekujemo i smanjenje broja prigovora koje smo imali do sada.
Naknade isplaćene po zakonu
Javnost je nedavno zaprepastila informacija da je Agencija za bankarstvo RS zaposlenima prošle godine isplatila razne naknade u ukupnom iznosu od 224.000 KM ili 5.100 KM po zaposlenom. Na osnovu čega je to urađeno?
INJAC: Sve je urađeno po zakonu i Kolektivnom ugovoru i tu nema ništa sporno, što je konstatovala i Glavna služba za reviziju javnog sektora RS, koja je dala pozitivno mišljenje na naš finansijski izvještaj. Agencija za bankarstvo RS nije budžetski korisnik, ali smo u skladu sa opštim stanjem štednje od početka ove godine smanjili primanja zaposlenih za 22 odsto iako su naše plate znatno manje od ostalih bankarskih regulatora u regionu.
Težište poslovne politike Agencije bilo je na socijalnoj komponenti, odnosno da budu smanjene plate, a uvećane naknade koje idu svim zaposlenima, zbog čega je i ukupan iznos naknada ispao visok, iako se sve zapravo zahvata iz iste kase. Značaj supervizije bankarskog sektora je izuzetno veliki i ne bi trebalo dozvoliti da nam zbog plata ode nekoliko važnih supervizora. Nezavisne novine
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Pa ograniči ih ti. Nemoj samo da konstatuješ. Predlaži. Čini nešto, pravi ručak za one koji nemogu vraćati kredite. pronalazi. Vidi koliko su banke para odnijee vani. Ko im je dozvolio.