BEOGRAD, Petina akcionara Agrobanke – strani ulagači sa sedištem u zemljama EU, pokrenuće međunarodnu arbitražu i na taj način potražiti ostvarenje svojih prava. To će se dogoditi ukoliko se ne preispita odluka o oduzimanju dozvole za rad likvidiranoj Agrobanci.
Grupa akcionara će pred međunarodnom arbitražom tražiti da im se nadoknadi šteta. O svemu su obavješteni EU, MMF i ambasade Austrije, Švedske i Slovenije.
Osim 90 miliona evra, koliko je morala da obezbjedi za osnivanje Nove Agrobanke, Srbiju bi likvidacija stare Agrobanke mogla da košta još nekoliko desetina miliona evra.
Toliko bi, naime, mogao da bude ceh za obeštećenje akcionara bivše Agrobanke iz stranih zemalja, sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o zaštiti stranih ulaganja.
NIN saznaje da grupa stranih akcionara, kojima su se pridružile i neke domaće kompanije, planira da pred međunarodnom arbitražom pokrene spor protiv države Srbije i da od nje traži nadoknadu štete ako se u roku od šest mjeseci ne preispita odluka o oduzimanju dozvole za rad Agrobanci.
Taj zahtjev, u kojem se gašenje Agrobanke tretira kao „eksproprijacija” privatne imovine, još 6. juna dostavljen je Vladi Srbije i NBS.
S obzirom da nisu dobili odgovor o svemu su obavješteni Delegacija EU, predstavništvo MMF-a i ambasade Austrije, Švedske i Slovenije, potvrdio je za NIN Aleš Škoberne, predstavnik konzorcijuma od 14 akcionara iz Švedske, Slovenije, Austrije, Kipra i Srbije, koji su imali 21,2 odsto kapitala Agrobanke.
„Ako nam imovina ne bude vraćena ili na drugi način kompenzovana, tražićemo međunarodnu arbitražu. Uz to, ovako gruba eksproprijacija sigurno neće Srbiju približiti EU, niti privući nove strane investitore”, poručuje Škoberne.
Dok Branislav Bogdanović, predsjednik UO AC Brokera, smatra da je sa stanovišta investicione klime šteta već napravljena, jer su pojedini strani investitori nakon propasti Agrobanke povukli skoro sav novac, koji su ranije uložili u akcije srpskih preduzeća i banaka.
Među bivšim akcionarima veliku prašinu podigla je gotovo nevjerovatna vijest da je Agrobanka u prva tri mjeseca ove godine, neposredno prije odluke o likvidaciji, imala dobit iz tekućeg poslovanja.
Mada je ta dobit bila simbolična, i to je za neke dokaz da banku nije ni trebalo likvidirati.
S obzirom na to da nije bilo zadovoljavajućeg pomaka, već se situacija iz dana u dan pogoršavala, prinudna uprava je okončana prije isteka roka, a i dozvola za rad Agrobanci je oduzeta u skladu sa Zakonom, tvrde u NBS, naglašavajući da je zbog toga ta odluka – konačna, „što znači da nezadovoljna strana može tražiti zaštitu jedino u sudskom postupku”.
Škoberne smatra da je NBS dobro postupila, jer bi u slučaju pokretanja stečaja nad Agrobankom država bila pod velikim pritiskom, jer je država garant za sve depozite do 50.000 evra, a ukupni depoziti u Agrobanci su bili oko 500 miliona evra.
Uz to, bili bi blokirani računi nekoliko hiljade preduzeća, a zbog veličine banke bio bi ugrožen ccijeli finansijski sistem, smatra državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević, koji priznaje da se država baš i nije proslavila na međunarodnim arbitražama, jer je sve sporove – izgubila.
Branislav Bogdanović podsjeća da je država najpre pristala da se napravi plan, koji je podrazumjevao i superreviziju finansijskih izvještaja za 2010. i 2011. da bi se utvrdilo da li je nešto pošlo naopako i ko je kriv za to.
Drugi dio tog plana bila je smjena Upravnog i Izvršnog odbora i restrukturiranje banke, da se do kredita otpiše, dio reprogramira i smanje kamate. Konačno, ako bi se ispostavilo da ima previše rizičnih plasmana, deo tih „kontaminiranih” kredita bi se zamjenio državnim obveznicama, koje su emitovane prilikom osnivanja Nove Agrobanke.
Taj plan je odobrila NBS, a potpis na njega je stavilo i Ministarstvo finansija Srbije. I kada se očekivala njegova realizacija, više se niko nije javljao. Akcionari su zato za kraj aprila, a potom i za početak maja, sazvali Skupštinu, ali oba puta nije bilo kvoruma, jer nisu došli predstavnici države, pojedinačno najvećeg vlasnika sa oko 20 odsto akcija. I onda ih je, pogodila vijest da je NBS uzela dozvolu za rad Agrobanci.
Strani akcionari navode i da nisu tačne tvrdnje da niko nije reagovao dok su kola išla nizbrdo i da su više puta predlagali da se promeni i UO i IO, ali za to nikada nisu glasali predstavnici države.
U cijeloj priči ostaje nejasno i zašto nikada nije aktivirana odredba iz ugovora bivšeg rukovodstva banke i ministra finansija Mirka Cvetkovića, po kojoj je Agrobanka bila u obavezi da od države otkupi sve akcije po cijeni od oko 40.000 dinara. Da je to uradila, država je mogla da inkasira u budžet nekoliko desetina miliona evra. Ovako je za osnivanje Nove Agrobanke obezbjedila 85 miliona, a ko zna hoće li i koliko još morati da plati da se konačno stavi tačka na slučaj Agrobanke.
Radosavljević tvrdi da ni osnivanjem Nove Agrobanke problemi ni izbliza nisu riješeni, već je samo „kupljeno” nekoliko mjeseci da bi se stvari postavile na svoje mjesto.
Zahvaljujući lošim odredbama Zakona o bankama, nakon uvođenja prinudne uprave u Agrobanci doživotno neće moći da budu u upravnom odboru neke od banaka u Srbiji i Vera Mihatovič, predstavnica slovenačkog AC Holdinga i Srđan Mihajlović, generalni direktor Transnafte.
Pri tome su njih dvoje jedini u UO Agrobanke glasali protiv mnogih spornih odluka, koje su kumovale njenom gašenju. Ostali su usamljeni i kada se glasalo protiv odluke da Izvršni odbor može umjesto UO donositi odluke o „velikim” kreditima, većim od 10, odnosno 20 odsto kapitala banke, a protivili su se i davanju novih zajmova rizičnim klijentima, zbog kojih je na kraju banka i likvidirana.
Mnogima nije jasno kako su preko ogromnih nepravilnosti u radu Agrobanke ćutke prelazili neki drugi članovi UO, među kojima su bili i dekani Ekonomskog i Pravnog fakulteta, Marko Backović i Mirko Vasiljević i član savjeta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković. NIN
