BEOGRAD, Dodatna devalvacija dinara i ubrzanje inflacije moguće je, ukoliko ostane na snazi zalaganje da se ne zamrznu penzije i plate u javnom sektoru.
Prijetnja postoji i ukoliko se ne smanje socijalna davanja, uz pritisak da država zapošljava.
“Zamrzavanje plata i penzija je privremena mjera kojom se realno smanjuju budžetski izdaci i ima smisla ukoliko je slijede mjere trajnog povećanja efikasnosti javnog sektora i smanjenja tereta socijalnih davanja”.
“A to znači smanjenje broja zaposlenih i manja socijalna davanja”, rekao je Vladimir Gligorov saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Iskustvo sa zamrzavanjem plata i penzija u Srbiji prije nekoliko godina govori da trajnijeg plana nema, “usljed čega se izdaci na plate i penzije, kao procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP), ne smanjuju, jer se izgubljeno nadoknadi kada se odmrznu”.
Kako kaže Gligorov, zamrzavanje plata i penzija, ako ide uz zamrzavanje zapošljavanja u javnom sektoru, pomaže stabilizaciju cijena jer se obuzdava potrošnja, ali se, tradicionalno, u Srbiji inflacija i devalvacija dinara koriste kao sredstvo za smanjivanje realne vrijednosti plata i penzija.
On je ocijenio da bi Međunarodni monetarni fond (MMF) mogao da izvrši pritisak da se period kada plate i penzije budu zamrznute, iskoristi za reformu javnog sektora i socijalnih davanja.
Ali, stranke SPS i URS koje pregovaraju o programu nove vlade u kojoj bi učestvovale, “nisu baš sklona sporazumu sa MMF, te nije jasno šta imaju na umu za povećanje efikasnosti javnog sektora i socijalnih davanja”.
Nova vlada Srbije, kako je rekao Gligorov, trebalo bi da brže smanjuje javnu potrošnju nego poreske i druge namete, jer to bi podstaklo privredni rast.
“Kod javnih rashoda potrebno je smanjiti izdatke za javne nabavke, za zaposlene i subvencije. Socijalna davanja bi trebalo reformisati tako da ukupni izdaci budu manji, a rizici osigurani pravičnije”,predložio je Gligorov.
Založio se za smanjenje sopstvenh prihoda budžetskih korisnika i doprinosa, a protiv je povećanja poreza na dodatu vrijednost (PDV) i carine, dok smatra da bi akcize mogle porasti.
Porez na dobit i na rente, kako je rekao, mogao bi bolje da se koristi.
“U zbiru, trebalo bi težiti smanjenju javnih rashoda za, u prvi mah, pet do šest procentnih poena u odnosu na BDP, a javni prihodi bi mogli da se smanje za dva do tri odstotna poena”.
Ukupna reforma bi trebalo da ima za cilj smanjenje javnih rashoda na ispod 40 odsto BDP(sada je oko 46-47 odsto), a javnih prihoda na par procentnih poena ispod toga”, kazao je Gligorov.
Fiskalni deficit, kako je dodao, mogao bi da bude između dva i tri odsto BDP što bi, uz privredni rast od tri do četiri odsto, trebalo da je u skladu sa stabilnim javnim dugom. Beta
