BEČ, Mladi imigranti imaju lošije šanse na tržištu rada u Austriji čak i kada su istog obrazovnog nivoa kao njihovi vršnjaci koji nemaju migrantsko porijeklo.
Studija je obuhvatila odgovore u periodu od 2010/11 godine preko 2.400 radnika prve i druge generacije migranata, upozorila je Radnička komora Beča.
Prema rezultatima, migranti su često zapošljeni ispod svog obrazovnog nivoa, češće su bez posla i češće obavljaju pomoćne djelatnosti.
Pri tome su osobe od 15 do 24 godina starosti u Beču, nezavisno od migrantske pozadine, sličnog obrazovanja: 30 odsto (migranti) odnosno 39 odsto (domaći) imaju srednje odnosno zanatsko obrazovanje, a oko četvrtina mladih odraslih ima maturu.
Univerzitetsko, visoko strukovno ili pedagoško visoko obrazovanje ima 20 odsto onih koji su migranti, dok je isti slučaj sa 26 odsto onih koji nemaju migrantsko porijeklo.
Svakako je grupa koja ima samo osnovno obrazovanje sa 24 odsto vidno veća nego među domaćim stanovništvom (devet odsto).
Prilikom zapošljavanja se pokazuju snažne razlike. Tako 37 odsto migranata radi posao ispod svog nivoa obrazovanja, a među onima koji nisu migranti radi se o 19 odsto.
Među mladim migrantima je osim toga udio nezaposlenih veći i radi se o deset odsto naspram sedam odsto domaćih. Takođe je studija pokazala da se migranti tri puta češće bave pomoćnim poslovima.
Kada je riječ o doškolovavanju, migranti su prema Radničkoj komori takođe zapostavljeni. Oko dvije trećine njih pokazuje interesovanje na stručno doškolovavanje i obrazovanje, ali u posljednjih pet godina je svakako samo 29 odsto učestvovalo u njima. Kada je riječ o odraslima bez migrantskog porijekla, radi se o 58 odsto. Tanjug
