BANJALUKA, Do kraja ove godine u BiH predviđen je rast prihoda od indirektnih poreza od 1,1 odsto, dok bi u narednoj godini taj rast trebalo da bude 3,4 odsto.
U 2014. godini rast bi trebalo da bude 4,4 odsto, a u 2015. rast prihoda od indirektnih poreza projektovan je na 4,1 odsto. U ovoj godini očekuje se neto naplata prihoda od PDV-a u iznosu od 3,17 milijardi KM, što je za 0,8 odsto više nego u prethodnoj godini.
Na osnovu projektovanog kretanja makroekonomskih pokazatelja, u narednom trogodišnjem periodu očekuje se rast neto prihoda od PDV-a po stopama od 3,3 odsto u narednoj godini, 3,6 odsto u 2014. godini i 3,7 odsto u 2015. godini.
Odjeljenje za makroekonomsku analizu Uprave za indirektno oporezivanje navodi da je početkom ove godine nastavljen trend pada prihoda od carina iz prethodnih godina. Razlog je primjena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU od sredine 2008. godine.
Carine na većinu uvezenih proizvoda porijeklom iz EU već su značajno smanjene, tako da efekti primjene SSP u prošloj godini na prihode od carina nisu bili toliko značajni kao što su bili prvim godinama primjene Sporazuma. Drugi razlog smanjenja ovih prihoda jeste ukidanje naplate od jedan odsto carinske evidencije od oktobra prošle godine.
Uzimajući u obzir izmjene politika, tekuće trendove kao i projektovane stope rasta uvoza, u ovoj godini očekuje se pad ove vrste prihoda za 21,1 odsto, u narednoj godini taj pad će biti 8,2 odsto, dok se u 2014. i 2015. godini, nakon dužeg vremenskog perioda, ponovo očekuje rast ovih prihoda od 9,6 odsto, odnosno 9,9 odsto respektabilno.
Trend rasta akciza na duvanske proizvode proizilazi iz kontinuiranog povećanja posebne akcize, koje se realizuje od 1.jula 2009. godine, sa godišnjim rastom opterećenja od 0,15 KM po pakovanju cigareta.
Zbog činjenice da u tekućoj recesiji najvažniji generator dodatnih prihoda od indirektnih poreza postaju prihodi od akciza na cigarete, projekcije u ovom segmentu dobijaju sve više na značaju.
Projekcije prihoda od akciza na ostale proizvode bazirane su prvenstveno na osnovu realnog rasta potrošnje i bruto društvenog proizvoda /BDP/.
Od usvajanja novog Zakona o akcizama prihodi od akciza na derivate nafte pokazuju nepovoljna kretanja – uzrokovana, prvenstveno, politikom diferenciranog oporezivanja s obzirom na vrstu derivata i njihovu upotrebu.
Osim makroekonomskih pokazatelja projekcije akciza na naftu, uzimaju u obzir i trendove u promjeni strukture potrošnje derivata, koje su nastale kao rezultat diferencirane akcizne politike, u korist onih koji su manje oporezovani akcizom kao što su dizel i lož-ulje, odnosno u korist derivata na koje se ne plaća putarina ili se može ostvariti povrat akcize.
Politika diferenciranja akciza na derivate nafte odrazila se i na kretanje naplate prihoda od putarine. U četvrtom kvartalu 2010. godine godine ostvaren je pad prihoda od putarine, a negativan trend je nastavljen u prošloj godini i u prvom kvartalu ove godine.
To je uzrokovano prvenstveno porastom količine derivata koji su oslobođeni plaćanja putarine i promjena u strukturi potrošnje derivata nafte u korist upotrebe lož-ulja kao pogonskog goriva. Očekuje se da će do kraja ove godine biti naplaćeno 292,3 miliona KM neto prihoda od putarine.
Projektovani rast ovih prihoda za narednu godinu je 1,2 odsto, u 2014. godini 2,5 odsto, a u 2015. godini 3,3 odsto.
Odjeljenje za makoekonomsku politiku Uprave za indirektno oporezivanje navodi da se rizici u ostvarenju projektovanog nivoa prihoda ogledaju u odstupanju makroekonomskih pokazatelja od projektovanih vrijednosti, u eventualnim izmjenama politika u područijima indirektnih poreza, povećanom riziku od nelegalne proizvodnje i krijumčarenja, kao i zbog kontinuiranog povećanja posebne akcize na cigarete.
U rizike je uključen i rast cijena nafte na svjetskom tržištu, budući da po automatizmu dovode do rasta cijena inputa, a time i prodajnih cijena većine dobara i usluga.
Rast cijena nafte može u vrijeme recesije, kada raste nezaposlenost, a dohoci su ograničeni ili se smanjuju, dodatno ugroziti poslovanje privrednih subjekata i standard građana, dajući podsticaje za rast šverca, sive ekonomije i stvarajući prostor za poresku evaziju i gubitak prihoda od indirektnih poreza.
Ulazak Hrvatske u EU trebao bi da donese rast prihoda od carina, PDV-a i akciza na uvoz dobara koje su trenutno pod bescarinskim aranžmanom CEFTA sporazuma. Mogući ishod uvođenja carina na određene artikle iz Hrvatske jeste pojava supstitucije uvoza iz Hrvatske sa bescarinskim uvozom iz preostalih članica CEFTA, što bi neutralizovalo ili značajno smanjilo očekivani pozitivni efekat vraćanja carina na određena dobra porijeklom iz Hrvatske. Srna