BEOGRAD, Ako se ništa ne preduzme, budžetski deficit Srbije u ovoj godini premašiće pet odsto bruto domaćeg proizvoda, dok će javni dug preći 50 odsto BDP, što je više od zacrtanih granica.
Na ovo upozorava ekonomista Milojko Arsić, inače član Ekonomskog savjeta premijera Srbije. Ako se ne preduzmu mjere štednje, doći će do dodatne krize povjerenja u stabilnost Srbije.
– U predizbornoj kampanji se predlažu mjere koje bi dodatno povećale manjak u državnoj kasi. Povećanje neoporezivog dijela zarade donosi gubitak od oko četiri milijarde dinara, dok bi smanjenje fiskalnog opretećenja rada na 40 odsto, bez povećanja PDV, umanjilo prihode za oko milijardu evra. To predstavlja krah javnih finansija i siguran put ka grčkom scenariju – zaključuje Arsić.
Kao moguću uštedu državne institucije predlažu popularne mjere poput smanjenja administracije, uštede na javnim nabavkama, suzbijanje sive ekonomije, koje su moguće i opravdane, ali, ocjenjuju ekonomisti, nedovoljne. Pritom, većina njih ne daju efekte brzo.
– Predlaže se dupliranje subvenicija za poljoprivredu, koje su sada na nivou od 0,6 odsto BDP – kaže Arsić. – Samo za taj trošak trebalo bi podići obje stope PDV za po jedan procentni poen. Održanje makroekonomske stabilnosti zahtjeva preduzimanje radikalnih mjera u fiskalnoj politici kojima bi se fiskalni deficit u ovoj godini smanjio za oko 300 miliona evra, a u narednoj godini sveo na od 2,5 do tri odsto BDP.
Fenomen
Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazao je na to da se veza između kursa i inflacije pojačava kada se ubrzava slabljenje kursa i ona je u uslovima kad kurs miruje relativno slaba.
– Primjećujemo da se taj prenos uticaja promjene kursa na cijene pojačava, ali smatram da on još nije dramatičan. Interesantan fenomen u vezi s tim jeste da su značajna poskupljenja registrovana baš na proizvodima kod kojih je gotovo zanemarljiv uvozni činilac, prema tome, veliki dio sadašnjih poskupljenja se ne može objasniti promjenama kursa – kaže Živković. Novosti
