MADRID, Španskim regionima od 2020. neće biti dozvoljeno da imaju budžetske deficite, piše u novom zakonu koji je vlada odobrila radi stabilizacije javnih finansija.
Zakon o budžetu dio je strogih mjera štednje koje je nova konzervativna vlada premijera Marijana Rohija donijela radi obuzdavanja ukupnog javnog deficita i umirivanja investitora u vrijeme kada se ekonomska kriza pogoršava a nezaposlenost raste u petoj po veličini privredi evrozone i Evropske unije, prenijela je francuska novinska agencija AFP.
“Svi autonomni regioni moraće da imaju uravnotežene budžete ili da ostvaruju suficit”, rekao je ministar finansija Kristobal Montoro.
Cilj je da “povratimo imidž pouzdanosti kod naših investitora”, tako što će biti postavljene osnove za povratak ekonomskog rasta i zaposlenosti, poručio je ministar Montoro.
Španija se obavezala da će do 2020. ograničiti prekomjernu potrošnju, s ciljem da ukupan javni dug bude održan ispod granice EU od 60 odsto ukupnog domaćeg proizvoda (BDP), a da dugoročni strukturni deficit ne pređe 0,4 odsto BDP.
Planirani zakon o budžetu ide u korak sa ustavnom reformom kojom se uvodi budžetska diciplina, a koju je u septembru 2011. odobrila prethodna socijalistička vlada. Očekuje se da će novi zakon o budžetu biti odobren u parlamentu.
“Cilj vlade je da postigne fiskalnu konsolidaciju i smanji javni deficit i dug”, rekla je zamjenica španskog premijera Soraja Saenz de Santamaria.
Očekuje se da Španija neće ispuniti cilj smanjenja javnog deficita na šest odsto BDP u 2011, sa 9,3 odsto iz prethodne godine, a vlada predviđa da će deficit iznositi oko osam odsto.
Uz zakonske reforme, “Španija je postala pionir” u naporima EU da uvede veću budžetsku disciplinu, ukazala je Saenz de Santamaria.
Španski regioni, koji upravljaju sopstvenim budžetima za zdravstvo i obrazovanje, veoma su zaduženi još od 2008, kada je došlo do pucanja balona nekretnina. Očekuje se da će ukupni javni deficit 17 španskih regiona u 2011. iznositi od 2,3 do 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), znatno iznad cilja zvaničnog Madrida od 1,3 odsto. Tanjug