BEOGRAD, Razvojna banka mogla bi da počne sa radom sredinom naredne godine – najavljuje za „Novosti“ Tatjana Isaković, šef Radne grupe za izradu Zakona o razvojnoj banci i savjetnik premijera Mirka Cvetkovića.
– Sačinjen je prijedlog o kom će se izjasniti nadležna ministarstva, a očekujemo da se tokom decembra o Nacrtu zakona raspravlja na Vladi.
* Da li ste, zaista, osmislili model koji bi uticao na to da rad ove institucije bude bez upliva politike i lobiranja poslovnih krugova?
– Razvojna banka će, prema konceptu koji je razvila radna grupa, plasirati sredstva preko poslovnih banaka. Znači, zaposleni u ovoj instituciji neće imati direktan kontakt sa privrednicima. Ali, kreditni rizik i procjenu plasmana davaće i Razvojna banka, kao i poslovna banka preko koje se pozajmica odobrava. Pored toga, postojaće jasna pravila vezana za neophodna sredstva obezbjeđenja zajmova.
* Da li će to, ipak, značiti dodatno administriranje?
– Vjerujem da će osnivanje Razvojne banke privredi donijeti lakši pristup jeftinijim izvorima finansiranja. Danas, na nivou države, postoje brojni programi finansijske podrške raznih sektora privrede. Pojedini programi subvencionišu kamatu, drugi obezbjeđuju likvidnost i reprograme duga, svaki program ima svoja pravila. Osnivanjem Razvojne banke privrednici će, preko poslovnih banaka, moći da apliciraju za bilo koji program na jednom mjestu. Razvojna banka će da kreira finansijske instrumente sa utvrđenom maksimalnom visinom kamate za tu vrstu programa, a poslovne banke će svoju maržu morati da uklope u to.
* Znači li to nestanak određenih državnih institucija?
– Krenuli smo od stava da nema potrebe da bude preklapanja u programima. U tom smislu, treba iskoristiti kapacitet postojećih institucija i njihov kapital. Cilj nam je da napravimo sistem koji je održiv. Trenutno ga, očito, nemamo, iako su postojeće institucije, uz uočene nedostatke, nastojale da podrže privredu. Nedostaci postojećeg sistema su preklapanje različitih kreditnih programa, neoptimalno korišćenje ograničenih resursa, direktno plasiranje sredstava kao, na primjer, u okviru Fonda za razvoj, nedostatak povratnih informacija o efektima programa. U okviru Fonda za razvoj su uočeni nedostaci praćenja stanja u kreditnom portfioliju i kvaliteta sredstava obezbjeđenja. Zato je i pitanje u kojoj se mjeri sredstva koja, kroz Fond za razvoj, država plasira privredi vraćaju u budžet. Takođe, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, koja je zamišljena kao institucija koja finansijski podržava izvoznike kroz srednjoročne i dugoročne plasmane, danas nema dovoljan kapital da vrši tu, osnovnu djelatnost, pa plasira sredstva kratkoročno. Zato je Razvojna banka i zamišljena kao institucija koja će, prije svega, malim i srednjim preduzećima kao i pretežnim izvoznicima omogućiti srednjoročne i dugoročne povoljne plasmane i garancije.
Potpuno državna
* Razvojna banka će biti u potpunosti državna?
– Za sada planiramo da bude tako, ali Nacrtom zakona predviđamo i mogućnost da se, eventualno, kao manjinski partner javi neka od međunarodnih finansijskih institucija. U svakom slučaju, kapital za rad ove banke obezbijedila bi država, a preko nje bi se plasirala i sredstva koja danas za razne programe nude druge vlade ili međunarodne finansijske institucije. Novosti
