BEOGRAD, Zbog krize u zemljama iz kojih dolaze, strane banke i u Srbiji su sve manje spremne da odobravaju kredite i privredi i građanima.
Slavine je, bar javno, prvo „zavrnula“ Austrija, koja je naložila svojim kćerkama u centralnoj i jugoistočnoj Evropi da plasiraju zajmove samo u visini prikupljene lokalne štednje. Na ovaj korak su se odlučile kako bi se zaštitile od nenaplativih kredita, kojih je u svim zemljama sve više.
U Srbiji oko 90 odsto bankarskog sektora je u stranim rukama. Na tržištu Srbije dominiraju dvije italijanske banke sa 21 odsto učešća, zatim četiri austrijske sa 18 učešća i isto toliko grčkih banaka sa učešćem od 16 odsto, kao i tri francuske banke sa devet odsto učešća.
Za sada iz Narodne banke Srbije ističu da je bankarski sektor stabilan i likvidan, ali se banke sve manje zadužuju kod svojih matica za plasiranje kredita, čak šta više razdužuju se, odnosno vraćaju ranije uzete zajmove.
– Moje prognoze su da će banke smanjiti kreditnu aktivnost u prva tri mjeseca sljedeće godine ne zato što nemaju novca za plasmane, već zbog neizvjesnosti koja se povećava iz dana u dan – kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakutletu u Beogradu. – Odavno su banke matice naložile svojim ispostavama po Evropi da se fokusiraju na prikupljanje štednje i da iz tih izvora plasiraju zajmove. Za razliku od potresa u Grčkoj ili Italiji, banke u Srbiji su dobro kapitalizovane, ali Narodna banka Srbije mora svakodnevno da kontroliše nivo štednje, da se ne bi iznosila.
Prema riječima Đukića, banke u Srbiji će se zatvoriti i čuvati kapital, jer između ostalog, ne znaju kakve će mjere preduzeti Narodna banka Srbije kada su u pitanju rezervisanja.
Štednja
Na štednji je trenutno oko 7,6 milijardi evra, a banke su plasirale više od 18 milijardi evra građanima i privredi. Prosječna kamata na uloge oročene na godinu dana je oko pet odsto, na kratkoročne kredite oko 15 odsto. Novosti
