BEOGRAD, Nije cijenu gasa utvrdio ”Srbijagas” kako nam je palo na pamet. Našu matematiku odobrilo je šest ministarstava i Vlada. Gas nije poskupio od oktobra 2008, iako smo više puta to tražili. Realno, gas bi trebalo da poskupi bar 35 odsto, ali smo se našli na 10 odsto za domaćinstva i 15 za privredu, jer Vlada želi da zadrži makroekonomsku stabilnost i da, koliko je to moguće, pomogne i domaćinstvima, bolnicama, školama, privredi.
Ovako direktor ”Srbijagasa” Dušan Bajatović objašnjava zašto je Vlada odlučila da od 1. novembra podigne cijenu gasa.
– Gas je skup, slažem se, ali na prosječnu platu od 350 evra, sve je skupo.
* Kritikuju vas da ste dobili novo kreditno zaduženje od Vlade, u iznosu od 190 miliona evra, zašto taj novac nije iskorišćen da se zadrži postojeća cijena?
– Ne postoji drugi način da platimo gas, koji 95 odsto uvozimo, nego uz pomoć države i kreditnih zaduženja. Sad se gas prodaje za oko 12 dinara ispod realne cijene. Godišnje se uveze dvije milijarde kubnih metara, što znači da će minus biti 200 miliona evra.
* Ko će pokriti taj minus?
– To neće biti moguće pokriti iz profita ”Srbijagasa”, zbog nerealne cijene. Kreditnim zaduživanjem problem otplate odložili smo za neko vrijeme. Ali sve što ne platimo na mostu platićemo na ćupriji.
* Kako trenutno finansijski stoji ”Srbijagas”?
– Realno, mi jedemo sopstvenu supstancu, jer imamo nerealnu cijenu gasa i dužnici nam izmiruju potraživanja u roku od 300 dana. Posljednje dvije godine završili smo u plusu, ali tako što smo zaštitili svoja potraživanja u firmama, uglavnom preuzimanjem njihove imovine. ”Srbijagasu” je sada na teretu 21 kompanija – ”Azotara”, ”Staklara”, ”Petrohemija”, ”Magnohrom”…
* I to vam zamjeraju: da ćete konverzijom dugovanja preduzeća u vlasništvo nad tim kompanijama postati vlasnici pola srpske privrede?
– Pa, bolje da mi postanemo vlasnici pola srpske privrede, nego da se ona upropasti kroz loše privatizacije, kao što se masovno dešavalo sa firmama prethodnih godina. ”Srbijagas” nije kupovao firme, već smo preuzeli upravljanje u onim preduzećima koja su bila privatizovana, loše vođena i danas pod našim patronatom rade.
* Jeste li za prodaju ”Srbijagasa” i ima li zainteresovanih investitora?
– Lično sam protiv toga, jer bi država tako izgubila još jedan značajan mehanizam kontrole privrednih dešavanja u Srbiji. Najmanji problem je prodati kompanije kao što su EPS ili ”Srbijagas”, ali je pitanje šta time dobijamo.
* Kako gledate na najave profesionalizacije javnog sektora, da se direktori preduzeća biraju na konkursima, kako bi se izbjeglo da budu stranački plijen?
– Dok god se vodi socijalna politika, javni sektor ne može da bude efikasan i ne može se izmjeriti rezultat bilo kog menadžmenta. Da bi javni sektor bio efikasan, država treba da se odrekne vlasništva u tim preduzećima i da donese zakon o javno-privatnom partnerstvu. U suprotnom, nastaviće se upropašćavanje javnog sektora do te mjere dok se ne pojavi neko da ga kupi za tepsiju ribe.
* Socijalisti su u vlasti već tri godine, zašto niste pokrenuli ovo pitanje?
– Jesmo, ali ovo je koaliciona vlada i teško je uskladiti stavove. Kad Mlađanu Dinkiću spomenem moje viđenje rješavanje problema u javnom sektoru, njemu se digne kosa na glavi. Što se mene lično tiče, kada budem konkurisao za direktora ”Srbijagasa”, priložiću u biografiji šta sam sve uradio u protekle tri godine, u uslovima gasne i ekonomske krize. Vidjećemo s čim će trčati ostali kandidati.
* Stoje li optužbe da je gas poskupio, između ostalog, i kako bi se dodatni prihodi upumpali u predizbornu kampanju?
– Naprotiv, pa ova odluka ne ide strankama vlasti u prilog u predizbornoj kampanji. Dva mjeseca su me pritiskali u Vladi da odustanem od zahtjeva za poskupljenjem.
“Južni tok” do 2015.
* Dokle se odmaklo sa projektom “Južni tok”?
– Završena je studija izvodljivosti, u fazi smo osnivanja kćerke-firme u Srbiji, koja će se baviti pribavljanjem svih potrebnih rješenja, licenci i problemom finansiranja. Očekujem da se ”Južni tok” kroz Srbiju završi do 2015, ukoliko gradnja počne 2012. godine. Novosti
Preuzimanje dijelova teksta ili teksta u cjelini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.capital.ba