BANJALUKA, Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić izjavila je da je u skladu sa zakonom sve što je izgrađeno na lokalitetu na kome firma “Grand trejd” gradi kompleks.
Golićeva je rekla sinoć za ATV da joj je satisfakcija to što je za sve građevinske dozvole koje su donesene sud potvrdio da su izdate u skladu sa zakonom.
“Svim onim akterima koji pokušavaju da snimaju neke filmove poručujem da ću ja svoju satisfakciju potražiti putem suda, ne samo zbog sebe, nego i zbog svoje porodice i svih svojih saradnika koji su učestvovali i pripremali ove građevinske dozvole. Ponavljam, sve što je urađeno na lokalitetu gdje `Grand trejd` gradi kompelks, urađeno je u skladu sa zakonom”, istakla je Golićeva.
Ona je navela da je činjenica da u Republici Srpskoj postoji više od 85.000 nelegalno izgrađenih objekata.
“Obećala sam kada sam imenovana za ministra da ćemo rješavati pitanje legalizacije i to i rješavamo. Zadovoljstvo mi je što je Zakon o legalizaciji usvojen jednoglasno u parlamentu Republike Srpske. Riješili smo pitanje legalizacije, na koji način treba da se legalizuju bespravno sagrađeni objekti i sve ide svojom dinamikom”, kaže Golićeva.
Ona je podsjetila da je maj 2015. godine krajnji rok do kada građani treba da podnesu zahtjeve za legalizaciju, a sve kasnije što se podnese smatraće se nelegalno sagrađenim i inspekcijski organi treba da ruše te objekte.
“Međutim, postoje objekti koji nikada neće moći biti legalizovani. Vidjeli smo da su poplave izbacile neke stvari koje nisu trebale da budu takve kao što jesu na terenu. Mnogi objekti su izgrađeni na mjestima gdje ne mogu da budu izgrađeni i ti objekti neće moći biti legalizovani”, pojasnila je Golićeva.
Ona je navela da je zakonom tačno propisano koji objekti neće moći biti legalizovani. “Zašto su to jedinice lokalne samouprave tolerisale, zašto inspekcijski organi nisu blagovremeno reagovali – to treba pitati njih”, rekla je Golićeva.
Govoreći o izgradinji mosta između Bratunca i LJubovije, ona je podsjetila da su resorna ministarstva Srbije i Republike Srpska imala tri konkretna sastanka s tim u vezi.
“Most u Bratuncu je projekat koji je Vlada Republike srpske dogovarala sa Vladom Srbije. Da bi se jedan most, ili bilo koji infrastrukturni objekat izgradio, potrebno je da postoje riješeni imovinsko-pravni odnosi. Treba da bude urađena prostorno-planska dokumentacija, da se taj glavni projekat izradi, da bude revidiran glavni projekat, da se dogovore nadležnosti između dvije države, ko će koju dozvolu završiti. Resorno ministarstvo na čijem sam čelu je svoju obavezu po tom projektu završilo”, navela je Golićeva.
Ona je rekla da se zna da Republika Srpska, odnosno BiH, gradi zajednički prelaz i pristupnu saobraćajnicu, a Republika Srbija gradi sam taj most.
“Završene su procedure, završen je projekat, koliko imam informaciju, on je na reviziji. Moraju da se zaključe ugovori između BiH i Srbije, a da o tom mostu odlučuje Republika Srpska on bi se već počelo graditi”, rekla je Golićeva.
Prema njenim riječima, procedure u institucijama BiH otežavaju već mnogo tih stvari koje su trebale da se realizuju.
Golićeva je naglasila da će Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske zaštititi Nacionalni park “Sutjeska”.
“Krajem 2005. godine vlada Pere Bukejlovića i vlada Mladena Ivanića donijela je koncesiju i odobrila izgradnju šest mini hidrolektrana na rijeci Sutjesci i na rijeci Hrčavki. Prvobitna zamisao je bila da na rijeci Hrčavki bude akumulacija od 20 metara, međutim, nakon izrade studija uticaja na životnu sredinu i strateške procjene, utvrđeno je da ne može biti riječi o takvom objektu i moguće je graditi samo male hidroelektrane”, dodala je Golićeva.
Kada je u pitanju rijeka Hrčavka, ona je navela da su to hidroelektrane koje su u drugoj i trećoj zoni i nikako nisu u prvoj zoni Nacionalnog parka “Sutjeska”.
“Nama je prevshodno cilj i interes, kao resornom ministarstvu, da zaštitimo Nacionalni park, što smo nizom svojih aktivnosti i pokazali i dokazali – od donošenja plana upravljanja i zaista vodimo računa da to bude zaštićen, ali i održiv Nacionalni park”, rekla je Golićeva.
Golićeva je navela da je te 2005. godine dato više od 100 koncesija i niko ih nije poništio i osporio.
“Kao odgovorna osoba, ne želim da budem krivac i da Republika Srpska trpi šetu zbog rada resora na čijem sam čelu”, kaže Golićeva. Srna