BEOGRAD , Linearno smanjivanje plata i penzija u Srbiji negativno bi i nepravično uticalo na motivisanost radnika, tvrdi ekonomista Vladimir Gligorov. U slučaju penzija, upozorava on, dodatno bi osiromašilo najugroženije slojeve društva.
“Linearna rješenja izgledaju najlakša, jer postoji privid da se svi tretiraju jednako. A to nije tačno. Postići će se da svi budu nezadovoljni, što može da izgleda kao politički najjeftinije, ali će se povećati već postojeće nepravičnosti, što će djelovati negativno i na efikasnost i na radnu motivisanost“, rekao je Gligorov.
Uoči rebalansa budžeta, on komentariše da će procenat za koji će primanja biti smanjena zavisiti najviše od smanjenja drugih izdataka. Najprije bi, kaže, valjalo smanjiti subvencije, u koje računa i sve gubitke koje preuzima budžet i gubitke na javnim nabavkama. Potom, dodaje, smanjenje zarada zavisi i od reforme javne administracije i javnih i drugih službi.
“Plate i penzije moraju da prate produktivnost i sposobnost ljudi da štede. Naravno, ako nema para, onda je država spremnija da pokriva gubitke i subvencioniše profite, a onda će se smanjivati plate. U tom slučaju, smanjenje bi moglo da bude značajno imajući u vidu da su izgledi privrednog oporavka prilično rđavi“, ocijenio je saradnik Bečkog instituta za ekonomska istraživanja.
Plata je naknada za rad, dodaje on, pa bi u skladu s tim i njen iznos trebalo da se uskladi s tim koliko je konkretna osoba produktivna.
Gligorov smatra da linearno smanjivanje svakako neće moći da se primjeni kod penzija, jer kako kaže, ima dosta veoma malih penzija i to bi povećalo nemaštinu i socijalne probleme.
“Naknade za rad i penzije bi trebalo utvrditi kroz reformu javnog sektora i socijalnih transfera, što nije kratkoročna stvar“, rekao je Gligorov.
Kako će i koliko primanja biti smanjena vidjeće se u rebalansu budžeta za 2014. čije je donošenje najavljeno za ovaj mjesec, a Gligorov upozorava da bi smanjenje plata i penzija moglo da dovede do recesije.
Problem bi, prema njegovim riječima, mogao biti i dublji, ako i u narednom periodu izostane privredni rast. To bi, smatra on, moglo da dovede i do novog smanjenja primanja zaposlenih u javnom sektoru. “Samo smanjenje plata će uticati recesiono, mada nije jasno koliko tačno. Ako bi privredni rast izostao i u sljedećim godinama, onda bi fiskalni problemi ostali isti ili bi se pogoršali. Onda bi bile potrebne dodatne mjere štednje, što bi značilo da bi se stanje, socijalno i privredno, pogoršalo”, rekao je Gligorov.
Najveći pozitivan uticaj na privredni rast javne potrošnje on vidi u javnim ulaganjima, jer kako kaže, to prije svega znači neposredno zapošljavanje.
Pozitivan uticaj bi, dodaje, imalo i smanjenje neposrednih poreza i doprinosa, posebno na rad, jer se time, prema njegovim riječima, podstiču privatna potrošnja i investicije.
Negativno bi, međutim, dodaje Gligorov, na rast uticalo eventualno povećanje poreza na dodatnu vrijednost (PDV), koje je Fiskalni savjet pominjao kao opciju ukoliko plate i penzije ne budu smanjene za 15 odsto, jer smanjuje potrošnju i investicije.
“Samo povećanje PDV-a nije neko rješenje, jer smanjuje domaću tražnju, mada to zavisi od toga koliko se novaca može prikupiti, zbog otežane naplate poreza, i na šta će se taj novac potrošiti. Ako se tim novcem pokrivaju gubici, onda ništa. Dodatan problem bi, u tom slučaju, moglo da bude i ubrzanje inflacije, što bi moglo da utiče na centralnu banku da i dalje ima visoku referentnu kamatu kako ne bi došlo do pritiska na dinar”, zaključio je Gligorov. Tanjug
