BEOGRAD, Svaki deseti zaposleni u Srbiji uplaćuje privatnu penziju, odnosno kako se to zvanično kaže, član je nekog od dobrovoljnih penzijskih fondova (DPF).
Njih u Srbiji ima ukupno šest i upravljaju imovinom od 20,9 milijardi dinara.
– Dobrovoljni penzijski fondovi više nisu nepoznanica kod nas, iako ne možemo da se pohvalimo da su se razvili kako se očekivalo – kaže Nataša Marjanović, direktor “Delta Đenerali” društva za upravljanje DPR. – U svakom slučaju, trenutno stanje dobrovoljnih penzijskih fondova možemo da okarakterišemo kao stabilno.
Srbija ima nešto više od 1,7 miliona zaposlenih. Podaci narodne banke Srbije pokazuju, pak, da društva za upravljanje ovim fondovima imaju sklopljen 249.931 ugovor sa građanima. Ukupan broj korisnika, međutim, iznosi 185.521, jer pojedini za starost štede u dva fonda. Uglavnom je riječ o zaposlenim ljudima, mada među budućim korisnicima ima i male djece, stare svega nekoliko godina, kojoj su roditelji “na vrijeme” počeli da uplaćuju privatnu penziju. Ipak, mladi korisnici su malobrojni u fondovima i čine svega 0,15 odsto ukupnog članstva. Najbrojniji su starosnog uzrasta od 40 do 49 godina – čak trećina svih članova pripada ovoj grupi.
Posmatrano ukupno – broj korisnika ipak raste: za prva tri mjeseca ove, u odnosu na kraj 2013. godine, fondovi bilježe 2.285 članova više. Pošto se ne može govoriti u nekom rastu plata kao podsticaju većem odvajanju za stare dane, mnogi su skloni da ovaj rast tumače kao posljedicu najavljenih “kresanja” penzija iz državne kase, odnosno Fonda PIO i rigoroznijih uslova za odlazak u penziju.
Marjanović ukazuje na to da su ovi fondovi prošli i inače prolaze kroz krizna vremena znatno bolje od drugih aktera na tržištu kapitala.
– Takođe, postoji jedan konstantan rast imovine dobrovoljnih penzijskih fondova – ističe ona. – Imajući u vidu da su u Srbiji tek 2,5 odsto građana članovi dobrovoljnih penzijskih fondova, što je i najniži procenat u Evropi, jasno je da ima prostora za dalji razvoj. Jedan od vidova podsticaja razvoja dobrovoljnih penzijskih fondova svakako jeste postojanje poreskih olakšica. Ali, za nastavak razvoja u ovoj oblasti potrebno je da nosioci ekonomske i socijalne politike građanima daju jasne signale o neophodnosti pravovremene štednje za starost. Osim toga, bitan faktor predstavljaju informisanost i edukacija stanovništva.
Od ukupne imovine privatnih penzijskih fondova, najveći dio uložen je u državne hartije od vrijednosti, koje izdaje Republika Srbija. Riječ je o 16,17 milijardi evra, što čini čak 77 odsto ukupne ušteđene sume. Kada se pogleda valutna struktura imovine, jer novac svojih članova društva za upravljanje fondovima mogu da, između ostalog, ulažu u dinarske, ali i u evro-hartije, očigledan je primat domaće valute. Počev od 2008. godine, kada se u evrima “držalo” 38 odsto ukupne imovine, ovaj udio se smanjivao u korist dinarskih hartija i druge imovine. Tako da je stanje trenutno: 84,5 odsto imovine u dinarima (mahom dinarskim državnim hartijama), 13 odsto u evrima i 2,5 odsto u američkim dolarima.
Žena je manje, ali štede više
Muškarci prednjače u ovoj svojevrsnoj štednji za starost: čak 110.632 korisnika je muškog pola, dok je žena svega 74.889. Situacija je obrnuta kada se pogleda do sada akumulirani iznos: muškarci su uštedjeli, u prosjeku, po 105.248 dinara, a žene 112.220 dinara. Novosti
