BEOGRAD, Rast javnog duga u Srbiji u februaru na 20,4 milijardi evra ili 62,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) je zabrinjavajući i nova vlada bi morala da preduzme valjane ekonomske mjere i sprovede najavljivane reforme kako bi se zaustavio trend rasta zaduženosti zemlje, ocijenili su ekonomiski analitičari.
Ekonomista Goran Nikolić rekao je da je taj rast bio očekivan i da bi u naredna dva mjeseca moglo da dođe do njegovog dodatnog rasta, kao i do nastavka tog trenda u idućoj godini ako se ne preduzmu promjene u ekonomskoj politici.
“Ono što nas čeka u naredna dva mjeseca je dodatni rast javnog duga i vjerujem da će već krajem aprila javni dug biti između 64 i 65 odsto, dok bi na kraju godine, imajući u vidu ono što je budžet predvidio, javni dug bio na oko 69 odsto BDP-a ili oko 22,5 milijarde evra”, rekao je Nikolić.
Ako se trend rasta javnog duga nastavi u udućoj godini, dostići će 80 odsto BDP-a i sasvim je izvjestan ako izostanu radikalni ekonomski rezovi, rekao je Nikolić.
On smatra da su suštinske mjere koje nova vlada treba da preduzme – veće subvencije za industriju kako bi se podstakao rast izvoza i obaranje kursa.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da je rast javnog duga Srbije u februaru na 62,9 odsto bruto domaćeg proizvoda zabrinjavajući i da će, ako taj trend bude nastavljen, javni dug do kraja godine biti uvećan za dvije milijarde evra, ili za 10 odsto.
“Trendovi u našoj privredi su takvi da se ne mogu preko noći preokrenuti, a na rashodnoj strani budžeta imamo mnogo krutih stavki, na kojima bez dalekosežne i bolne reforme neće moći da se uštedi”, naglasio je Madžar.
Prema njegovim riječima, moraju se smanjiti rashodi javnog sektora i sprovesti reforma cjelokupnog budžetskog i penzionog sistema, zatim promijeniti način upravljanja javnim preduzećima i radikalno smanjiti garancije koje država daje za njihovo zaduživanje.
On kaže da zabrinjava činjenica da imamo neuporedivo brži rast javnog duga nego rast BDP-a, s obzirom da će ove godine, prema najoptimističnijim procjenama, rast privrede biti tek jedan odsto.
To znači, kako je objasnio, da je brzina kojom raste javni dug bar 10 puta veća od stope rasta BDP-a.
Ekonomista Ljubodrag Savić ocjenjuje da je nivo javnog duga kritičan i da za njegovo savladavanje neće biti dovoljne samo mjere štednje, već razvijanje realnog sektora.
Savić je podsjetio da javni dug Srbije prešao ne samo granicu od 45 odsto BDP-a dozvoljenu Zakonom o budžetskom sistemu, nego i onu propisanu za zemlje EU od maksimalnih 60 odsto javnog duga u BDP-u.
“Pored toga što mnogi misle da još ima prostora, ja pripadam onoj grupi ljudi koja smatra da smo sve normalne granice za javni dug već odavno prešli”, rekao je Savić.
On je mišljenja da bi nova vlada trebalo najozbiljnije, uz sve moguće mjere štednje, da se uhvati u koštac sa razvijanjem realnog sektora, zaposlenosti i izvoza, jer je to, po njegovoj ocjeni, jedini održiv način iz koga se može servisirati ovako visok javni dug zemlje.
Ministarstvo finansija objavilo je u četvrtak da je javni dug Srbije u februaru ove godine povećan za 178 miliona evra i dostigao je oko 20,4 milijardi evra, ili 62,9 odsto BDP – a.
Poređenja radi, javni dug Srbije na kraju 2013. godine iznosio je 20,089 milijardi evra ili 61,2 odsto BDP, a prema Zakonu o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP je ograničeno na 45 odsto. Tanjug