BEOGRAD, Građane Srbije je poslije povratka sa ljetovanja sačekao šok u prodavnicama. Cijene 20 osnovnih namirnica – mlijeka, jogurta, mesa, ribe, pirinča, crnog hljeba od početka godine do danas povećane su za 8,2 odsto. Samo od početka ljeta za te proizvode izdvajamo pet odsto više nego kada smo se za odmor spremali u junu, pokazalo je istraživanje, koje je sprovela Asocijacija potrošača Srbije APOS.
Od početka godine prosječna zarada u Srbiji porasla je za 13 odsto, međutim, ni to mnogo ne pomaže. U januaru ove godine plata je iznosila 39.197, a sada je 44.182 dinara. Daleko iza prosjeka bili su oni koji su za svoj rad početkom ove godine bili plaćeni minimalnom zaradom od 21.160 dinara, ali njihove plate, za razliku od “prosječnih”, nije zabilježila rast, već pad od devet odsto. Tako oni koji, inače, raspolažu sa manje para, sve manje hrane sebi mogu da priušte.
– Za jedan evro u januaru smo plaćali 111,96 dok je njegova cijena danas viša od 114 dinara, što je rast za 2,6 odsto – naglašavaju u APOS-u. – Analizirajući prazninu novčanika, većina građana Srbije lako je mogla da premjeri minus u pukom preživljavanju, ali ne i da razumije logiku cijena.
Primjera radi, bijeli hljeb, brašno, ulje, so i šećer od početka godine do danas pojeftinili su od šest do 22 odsto. Ako uzmemo da su sve ove “pojeftinjene” namirnice potrebne za pripremu hljeba i tjestenina, zašto je vekna poskupjela, a rezanci i makarone su pojeftinili? Za objašnjenje ovog fenomena, potrebno je, u najmanju ruku, da budete ekspert na polju makroekonomije i mikroekonomije.
– Misterija kretanja cijena u Srbiji u odnosu na nivo ili na cijene istih namirnica u zemljama regiona ili prosječnih primanja kod nas ne završava se samo na hljebu i mlijeku – ističu u APOS-U.
– Iz nepoznatih razloga, pirinač, pasulj, oslić plaćamo od 12 do čak 50 odsto više nego početkom godine.
Tako od januara do septembra zabilježen je pad cene fabričke hrane za tov stoke, cijene kukuruza i otkupa žive stoke. Ipak, u istom periodu cijena junećeg, svinjskog i pilećeg mesa rasla je od tri do 10 odsto. Koliko je to nelogično, najbolje pokazuje primjer vlasnika i farmi i klanica, pa se postavlja pitanje, ko u Srbiji diktira cijene mesa u maloprodaji.
53.762 DINARA imala su mjesečno domaćinstva u Srbiji u drugom kvartalu ove godine. Novac se najviše trošio, čak 43,2 odsto, za hranu i bezalkoholna pića, a za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva 15,0 odsto. Slijede izdaci za transport 7,4 odsto, odjeću i obuću 4,7 odsto, komunikacije 4,7 odsto, ostali lični predmeti i ostale usluge 4,6 odsto i alkoholna pića i duvan 4,5 odsto. (Vecernje novosti)
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Почетак је “најјачи”,”Građane Srbije je poslije povratka sa ljetovanja…” Ког црног љетовања,а ако су имали за море морају имати и за поскупљења.Жао ми само многих што нису ишли нигдје ал` о њима нико и не брине.