PODGORICA, Državni dug Crne Gore na kraju juna iznosio je skoro 1,77 milijardi evra ili 50,1 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda /BDP/, saopšteno je iz Ministarstva finansija.
Unutrašnji dug u istom periodu iznosio je 442 miliona evra, a dug prema nerezidentima 1,32 milijarde evra, navedeno je u novom biltenu Ministarstva finansija.
Prvu polovinu ove godine, kako se ističe, karakterisala su većim dijelom pozitivna ekonomska kretanja.
“Stopa rasta u drugom ovogodišnjem kvartalu je dominantno opredijeljena rastom industrijske proizvodnje, trgovine na malo i boljom naplatom poreza, što je pozitivna posljedica borbe protiv sive ekonomije”, navodi se u biltenu.
Prema podacima Ministarstva finansija, budžetski prihodi su u prvom polugodištu iznosili 516,1 milion evra, što je 1,43 odsto iznad plana i 8,8 odsto iznad naplate za isti period prošle godine.
Rashodi budžeta bili su 595,6 miliona evra, što predstavlja smanjenje u odnosu na plan za 30,7 miliona evra ili 4,9 odsto. Deficit budžeta u prvih pola godine iznosio je 79,6 miliona evra i pokazuje tendenciju smanjenja u odnosu na prošlu godinu i u odnosu na ovogodišnji plan.
Iz Ministarstva finansija su saopštili da je neto priliv stranih direktnih investicija od januara do kraja maja iznosio 112,12 miliona evra, što je 5,5 odsto manje u odnosu na isti prošlogodišnji period.
“U uporednom periodu evidentna je promjena strukture investicija, odnosno blagi pad ulaganja u nekretnine i značajan pad investicija u preduzeća i banke, uz rast interkompanijskog duga”, objašnjavaju iz Ministarstva.
Ukupna spoljnotrgovinska razmjena od početka godine do kraja maja iznosila je 841,8 miliona evra, što je 2,9 odsto niže u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit u robnoj razmjeni iznosio je 510,9 miliona evra ili 9,8 odsto manje, zbog značajno veće vrijednosti izvoza i relativno niske vrijednosti uvoza.
“Na povećanje izvoza robe uticao je rast izvoza električne energije od 295 odsto. Nastavljen je trend smanjenja izvoza aluminijuma, gvožđa i čelika. Na pad uvoza robe najviše je uticalo smanjenje uvoza električne energije i nafte i naftnih derivata”, navedeno je u biltenu.
Industrijska proizvodnja je u periodu od januara do maja porasla 9,1 odsto, usljed visokog rasta u sektoru snabdijevanja električnom energijom, gasom i parom od 82 odsto.
“Kretanje ukupne industrijske proizvodnje do kraja godine prvenstveno će zavisiti od pronalaženja održivog rješenja za Kombinat aluminijuma /KAP/ koje bi podrazumijevalo stabilno snabdijevanje električnom energijom i aktiviranje prerađivačkih kapaciteta”, rečeno je u Ministarstvu.
Iz Ministarstva podsjećaju da projektovana realna stopa rasta za ovu godinu iznosi 2,5 odsto i da će biti ostvarena uz povoljnu turističku sezonu, nastavak realizacije započetih investicija, dobru naplatu prihoda i rješavanje situacije u KAP-u. Srna
