BEOGRAD, Srbija se u prethodnih šest godina zadužila sa više od 4,5 milijardi evra investicionih kredita od međunarodnih finansijskih institucija. Od toga je iskoristila tek nešto više od četvrtine novca, a za nepovučena sredstva, prema najgrubljim procjenama, platila je penale od 30 miliona evra. Nijedan od ukupno 54 projekta koji se finansiraju iz ovih kredita do danas nije završen. Odgovornost nova vlast pripisuje prethodnicima u dvije vlade. A oni se pravdaju nedostatkom projektne dokumentacije.
Za mnoge od ovih projekata ne plaća Srbija penale samo kreditorima. Zbog nekompletirane dokumentacije i problema sa eksproprijacijom (naša obaveza po svim kreditima) gradilišta se ne otvaraju u ugovorenim rokovima, pa će tako država na kraju da “odriješi kesu” i prema izvođačima radova, koji su angažovali radnike, mehanizaciju i samo “broje dane”. Prašte odštetni zahtevi, prijeti se arbitražama i nerijetko kroz te penale i duplira vrijednost ugovorenih radova. Većina međunarodnih finansijskih institucija penale za nepovučena sredstva obračunava od 0,25 do 0,75 odsto na godišnjem nivou.
Najzahvalnija za “saradnju” je Evropska investiciona banka, kod koje je provizija za nepovučena sredstva nula, a od nule kreće i Svjetska banka, ali je stopa promjenljiva pa može da dogura i do 0,75 odsto. Najveći iznos koji je prethodna vlada ugovorila pripada “Koridorima Srbije” – nešto više od milijardu evra za koridor 10 i još 300 miliona evra za put ka Jadranu. Prema zvaničnim podacima za koridor 10 povučeno je, do sada tek nešto manje od 103 miliona evra. Za izgradnju Koridora 10 Srbija je obezbijedila kredite Svetske banke, Evropske investicione i Evropske banke za obnovu i razvoj u ukupnom iznosu od 1.004.283.000 evra – kaže za “Novosti” Dmitar Đurović, direktor “Koridora”.
– U skladu sa projektnom dokumentacijom i novcem za eksproprijaciju sprovođene su tenderske procedure po standardima Svjetske banke, nakon čega su potpisivani ugovori o građenju. U prvom kvartalu 2013. godine “Koridori Srbije” su povukli 67 odsto planiranih sredstava. Ovaj rezultat bi bio još povoljniji da ne postoji zastoj sa austrijskom kompanijom “Alpine bau”, koja je angažovana na istočnom kraku Koridora 10 i nedavno je bankrotirala.
Osnovni problemi u realizaciji ugovora o građenju, koji prouzrokuju kašnjenje u povlačenju kredita, evidentni su još od osnivanja “Koridora Srbije” – loši projekti i problemi sa eksproprijacijom.
– Mnogo toga smo riješili u proteklih osam mjeseci – ističe Đurović. – Sa Vladom Srbije uspjeli smo da, za razliku od prethodnih godina, za potrebe eksproprijacije obezbjedimo 3,160 milijardi dinara.
Koridori Srbije plaćaju izvedene radove iz međunarodnih kredita, ali za otplatu zajma zadužena je Vlada Srbije i taj posao odrađuje Uprava za javni dug Ministarstva finansija. Shodno tome, i potencijalne penale bi plaćala Uprava za javni dug. Međutim, prema sporazumu o zajmu sa Svjetskom i Evropskom investicionom bankom nisu predviđeni penali za eventualna kašnjenja u izgradnji Koridora 10.
O penalima za nepovučena kreditna sredstva najotvorenije govore u “Željeznicama Srbije”. U ovom preduzeću kažu da su plaćene kazne u iznosu od pet miliona evra, a da neki od projekata nisu ni započeti. Novo poslovodstvo “Željeznica Srbije” pokrenulo je sve projekte koji se finansiraju iz međunarodnih kredita. Srpske željeznice su u prethodnom periodu od ukupno 375 miliona evra kredita EIB i EBRD utrošile svega oko 66 miliona evra, ili samo 17,6 odsto. Od tog iznosa, novo poslovodstvo srpskih željeznica je u prethodnih šest mjeseci već “povuklo” čak 21 milion evra.
– Posljedica ovako neodgovornog i nestručnog ponašanja prethodnog rukovodstva srpskih željeznica jeste da danas nemamo stotinak kilometara remontovanih pruga i bar desetak novih vozova, a bankama smo samo ove godine morali da platimo penale od oko 850.000 evra – ističe Dragoljub Simonović, generalni direktor “Željeznica Srbije”. – Samo nepovlačenje kredita EBRD koštalo je oko 3,5 miliona evra. Ugovor o zajmu od 100 miliona evra je potpisan još u maju 2009. godine za nabavku novih višedjelnih elektromotornih vozova. Ta sredstva su postala operativna u martu 2010. godine, ali srpske železnice nisu uspjele pune tri godine da sprovedu tendersku proceduru. Sa EBRD je potpisan i ugovor o kreditu od 95 miliona evra za modernizaciju deonice Beograd – Rakovica – Resnik i remont 131 kilometara “niške” pruge na Koridoru 10. Prethodno rukovodstvo punih osamnaest mjeseci nije obezbijedilo projektnu dokumentaciju, niti je započelo tendersku proceduru.
Nakon završetka tendera, u roku od godinu dana od potpisivanja ugovora, srpske željeznice dobiće prvu novu višesistemsku lokomotivu. Ovaj kredit Evropske banke za obnovu i razvoj vrijedan je 100 miliona evra i potpisan je još 15. septembra 2010. godine, a kredit je postao operativan 30. juna 2011. godine. Osim 65 miliona evra za nabavku višesistemskih lokomotiva, još 35 miliona evra izdvojeno je za nabavku materijala i mehanizacije za održavanje infrastrukture. Prvih milion evra iz ovog kredita u 2013. godini potrošilo je aktuelno poslovodstvo srpskih željeznica.
“Nulu” i iskorišćenosti ima Ministarstvo građevinarstva za 32 miliona evra namjenjenih izgradnji socijalnih stanova. Elektroprivreda Srbije se ukupno zadužila sa 783 miliona evra, a procenat povučenih kredita za osam projekata kreće se od nule do 84,4 odsto. Ministarstvo za regionalni razvoj nije iskoristilo nijedan evro od pozajmljenih 25 miliona za opštinsku i regionalnu infrastrukturu. (Novosti)
