BEOGRAD, Ambiciozni plan Srbije da se u ovoj godini zaustavi rast nezaposlenosti, a da do kraja dekade obori stopu nezaposlenosti na 10,8 odsto – nesumnjivo je propao.
U Srbiji je danas, mimo svih zvaničnih očekivanja, bez posla svaki treći radno sposobni građanin, a od kraja marta do danas Nacionalna služba za zapošljavanje na svoje spiskove dodala je još 14.309 imena. S listom od čak 792.888 nezaposlenih Srbija je još jednom oborila sopstveni neslavni rekord.
– Najviše je onih koji posao traže od jedne do dvije godine – 17,72 odsto, a potom 13,09 odsto onih koji posao čekaju od tri do pet godina – kaže Srđan Andrijanić iz NSZ. – Nažalost, njih 73.334 čeka zaposlenje između pet i osam godina.
U NSZ objašnjavaju da se već duže struktura nezaposlenih bitno ne mijenja, pa je tako sada na birou najviše onih koji nemaju dovoljno kvalifikacija i pripadaju mlađim generacijama. Najviše nezaposlenih ima od 25 do 29 godina (13,82 odsto), a zatim onih u najproduktivnijim godinama – od 30 do 34 (12,42 odsto). Istovremeno, obrazovna struktura je tradicionalno loša, pa na spisku ima najviše onih sa četvrtim stepenom – 224.452, ali čak 222.619 nema baš nikakvih kvalifikacija.
– Posmatrano po opštinama, najviše nezaposlenih ima Novi Beograd (12.638), a potom Čukarica U Beogradu (11.772), a zatim Medijana u Nišu (11.132), dok s druge strane, najmanje nezaposlenih ima Crna Trva (226), Žabari (441), Malo Crniće (449), Žagubica (552) i Ljig (660) – dodaje Andrijanić.
Koliko se situacija otela kontroli može se vidjeti i iz Nacionalne strategije zapošljavanja, koju je Vlada Srbije usvojila još prije tri godine, a odnosi se na period do 2020. Nijedan predviđeni cilj iz ovog dokumenta se još nije ostvario. Sredstva za aktivne mjere zapošljavanja nisu tri do četiri puta veća nego u 2010, kako je predviđeno, a ni stopa nezaposlenosti nije smanjena, već naprotiv.
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da je porast zaposlenih moguć tek nakon što se oporavi privreda Srbije, a do tada su svima mahom vezane ruke.
Ivan Nikolić, iz Ekonomskog instituta, ne spori da je sređivanje privrede preduslov, ali dodaje da je problem u tome što ne postoji nikakva nacionalna stategija da se to i postigne:
– Zato ne iznenađuje što ni ova strategija zapošljavanja nije dala nikakave rezultate. Bez ozbiljne taktike ovakvi planovi predstavljaju više spisak lijepih želja nego mogućnosti.
I sociolog Dušan Mojić, čija je specijalnost oblast rada i zapošljavanja, kaže da je privreda nesumnjivo glavni pokretač, ali da ima nečega i u „kulturološkom nasljeđu“:
– Mi čekamo da drugi učine nešto za nas i neprestano se oslanjamo na državu ili neke institucije ili ljude i tako postajemo pasivni. Ipak, izvjesno je i da su mjere za zapošljavanje nedovoljne, a da su službe koje se bave ovim poslom neorganizovane, na birou je premalo savjetnika.
Kritično među mladima
Stopa nezaposlenosti među mladima je bila 46,1 odsto u 2010. godini kada je Vlada sastavljala desetogodišnju agendu za smanjenje ovih procenata. Tada je zacrtano da će u 2020. ova stopa biti prepolovljena i da će iznositi 23,3 odsto. Danas je, međutim, svaki drugi „omladinac“ u Srbiji – bez posla. Novosti