NIKOZIJA, Kipar je pristao da poveća niski porez na zarade korporacija, koji trenutno iznosi 10 odsto, kako bi dobio međunarodnu finansijsku pomoć i izbjegao bankrot.
Kako je rekao savjetnik kiparskog predsjednika, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Kristofesr Pisarides, vlada u Nikoziji će prihvatiti povećanje poreza, ali samo ako bude garantovano da daljih povećanja neće biti na duži rok, jer će u suprotnom kompanije biti obeshrabrene da posluju na Kipru.
“Nije važno hoće li stopa skočiti na 12,5, 11,5 ili na 11 odsto. Važno je da možemo reći sa apsolutnom ubjeđenošću da se ona neće dalje mijenjati, da će mnogo godina ostati na istom nivou”, rekao je Pisarides.
On je takođe rekao da se kiparske vlasti strogo protive uvođenju poreza na berzanske transakcije kao uslovu za dobijanje finansijske pomoći, jer bi to Kipru nanijelo “veliku štetu”.
Jedanaest zemalja Evropske unije, uključujući Francusku i Njemačku, žele da uvedu takav porez, ali ostale su neodlučne. Velika Britanija, koja ne koristi evro, odlučno se opire uvođenju poreza na berzanske transakcije. Pisarides kaže da će Kipar pristati na njega samo ako ga prihvate sve članice evrozone.
Laureat Nobelove nagrade je izrazio “gotovo potpuno” uvjerenje da potencijalni kreditori neće tražiti da teret plaćanja kredita bude i na akcionarima kiparskih banaka i onima koji u bankama imaju štedne uloge.
Ekonomija Kipra je majušna, i učestvuje samo 0,2 odsto u ukupnom privrednom proizvodu zemalja evrozone, ali joj je potrebno 17 milijardi evra da spase svoje banke i održi sopstvenu solventnost.
Suma koju kao pomoć traži Kipar jednaka je ukupnom bruto društvenom proizvodu zemlje, što baca sumnju na njenu mogućnost da isplati kreditore.
Zajam je ogroman jer je dvijema najvećim bankama potrebno mnogo novca kako bi se oporavile od gubitaka koje su pretrpjele zbog finansijske krize u susjednoj Grčkoj i velike izloženosti grčkom dugu. Beta