TOKIO, Na azijskim berzama u ponedeljak su cijene akcija oštro pale, dok je kurs evra prema dolaru zaronio na najniži nivo u 13 mjeseci jer se ulagači plaše negativnog uticaja turske krize na evropske banke i tržišta u razvoju.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 5,00 sati u minusu 1,1 posto i zaronio na najniži nivo u mesec dana.

Pritom je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks skliznuo 1,3 posto, dok su cijene akcija u Australiji, Šangaju, Južnoj Koreji i Hong Kongu pale između 0,4 i 1,3 posto.

Pad cijena akcija na berzama posledica je nesigurnosti ulagača i pada sklonosti prema riziku jer je na valutnim tržištima nastavljen oštar pad kursa turske lire.

U petak je kurs lire prema dolaru potonuo 18 posto, što je bio njegov najveći dnevni gubitak od finansijske krize u Turskoj 2001. godine, pa je cena dolara, po prvi put u istoriji, skočila iznad 6 lira.

Jutros je u jednom trenutku kurs dolara skočio i na 7,24 lire, da bi kasnije skliznuo na 6,99 lira. Tako je jutros dolar prema liri ojačao oko 10 posto.

To je posljedica produbljivanja ekonomske krize u Turskoj nakon što je u petak predsjednik SAD-a Donald Trump udvostručio carine na uvoz aluminijuma i čelika iz te zemlje na 20, odnosno 50 posto, što je posledica sve zategnutijih odnosa između te dve zemlje.

Turska finansijska tržišta su i pre toga bila pod pritiskom zbog jačanja inflacije, dok turski predsjednik Erdogan ne dozvoljava povećanje kamata centralne turske banke i povećava kontrolu nad ekonomijom.

Od početka godine lira je izgubila oko 45 posto vrednosti jer tamošnjoj ekonomiji prijeti oštro usporavanje rasta, a možda i recesija, na što upozorava rejting agencija Fitch.

Jutros se lira donekle stabilizovala jer je turski ministar finansija Berat Albayrak kazao da ima plan kojim bi se umirili ulagači i da će ga početi sprovoditi u ponedjeljak ujutro.

„Pad lire, započet u maju, mogao bi gurnuti tursku ekonomiju u recesiju, a to bi moglo izazvati bankarsku krizu. To bi bio udarac za tržišta u razvoju, no širi ekonomski uticaj mogao bi biti skroman, čak i na evrozonu”, kaže Andrew Kenningham, ekonomista u kompaniji Capital Economics.

Zbog strahova ulagača da bi kriza u Turskoj mogla izazvati gubitke u evropskim bankama, i evro je jutros pod pritiskom.

Njegov kurs prema dolaru skliznuo je u jednom trenutku na 1,1370 dolara, najniži nivo u 13 mjeseci, dok je u petak na zatvaranju tržišta iznosio 1,1410 dolara.

„Rizik od širenja zaraze usmeren je na španske, italijanske i francuske banke koje su značajno izložene turskom valutnom dugu”, upozoravaju analitičari ANZ banke.

Evro je oslabio i u odnosu na švajcarski franak i japanski jen, valute koje se smatraju sigurnijim utočištem za kapital u nesigurna vremena.

Dolar je nastavio da jača, pa je njegov indeks, koji pokazuje vrijednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, jutros dostigao 96,47 bodova, novi najviši nivo od jula 2017. godine, dok je u petak iznosio 96,31 bod.

I dok je prema evru ojačao, u odnosu na japansku valutu kurs dolara skliznuo je sa 110,80 jena, koliko je iznosio u petak, na 110,40 jena.

Na robnim tržištima vlada oprez, pa tako cijene nafte ne osciliraju značajnije.

Cijena barela na londonskom tržištu skliznula je oko 10 centi, na 72,75 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 5 centi, na 67,70 dolara. Hina