ATINA – Privatne agencije za zapošljavanje nude nezaposlenim i zaduženim Grcima posao u nekoj od zemalja Evropske unije. Ali mnoge po dolasku na novi posao dočeka otrežnjenje.
Kao i mnogi Grci, i Nikos Varthimiadis je bez novca. Teret dugova je prošle godine ugušio njegovu malu pekaru, što je oca troje djece natjeralo da se pridruži moru nezaposlenih Grka. Ono što je uslijedilo bio je niz jednodnevnih, prolaznih zaposlenja. Za njega jednostavno nije bilo stalnog posla u zemlji s najvišom službenom stopom nezaposlenosti u Evropskoj uniji (20,9%).
Zato ga nije trebalo dugo nagovarati da krene trbuhom za kruhom privučen pričama poznanika i oglasima u lokalnim novinama koji radnicima iz Grčke u Češkoj (najniža stopa nezaposlenosti u EU, 2,4%) obećavaju minimalnu platu od 1.300 evra u pogonima jedne japanske firme u Kladnom, stotinak kilometara sjeverozapadno od Praga. Ali čitava priča se, nažalost, pokazala kao još jedan trik za prevaru očajnika.
“Kada smo došli tamo, ponudili su nam ugovor na 540 evra bez nadoknade za prekovremene i ostale povoljnosti koje su nam bile obećane”, govori Vartimiadis.
Bivši pekar i još neki drugi koji su se uputili u Češku odbili su da potpišu i vratili se u Grčku. Ali mnogi, pogotovo mlađi Grci, među kojima je stopa nezaposlenosti s 50% još osjetno viša, ostali su i pod tim uslovima. “U trenutku kada su nas ukrcali u rasklimani autobus koji nas je poveo na 40satni put do Češke, mnogima je bilo jasno da se radi o prevari. Ali šta da radiš: kada si očajan, zažmiriš na mnoge očigledne stvari”, kaže jedna od grčkih “gastarbajterki”, Kristina Neri.
Posao agencija koje navlače radnike cvjeta. Širom Evrope djeluje preko 55.000 agencija koje godišnje regrutuju stotine hiljeda radnika uglavnom u niskoplatežnom sektoru i za jednostavne poslove. Agencije idu na ruku poslodavcu, koji iskorištava fleksibilnu radnu snagu i profitira od izbjegavanja normalnih troškova rada. Dakle, pod uslovima koje lokalni radnici nikada ne bi prihvatili.
“Smjestili su nas u prljave hotele pod ponižavajućim uslovima, koji nisu imali veze sa slikama koje je agencija objavila na svojoj grčkoj internetskoj stranici. Naravno da nije bilo ni medicinske zaštite”, priča grčka radnica Neri.
Kada je 28godišnja izučena frizerka navukla grip obrađujući automobilske gume u “Toyoda Gosei Czech” tvornici automobilskih dijelova u Kadanu, poručeno joj je da ako ode na bolovanja, odmah može pakovati kofere.
“Nekako sam još izgurala jedan dan, ali sam onda odustala. Nisam bila spremna uništiti zdravlje zbog ovog posla”, objašnjava Neri. I nije jedina. Većina ugovora predviđa ukidanje svih povlastica ili nadoknada ako se radni odnos prekine unutar prva tri mjeseca. Ali većina ne izdrži toliko dugo. “Nekako sam uspjela izvući 300 evra od plate i odmah sam za 90 evra kupila kartu za Grčku”, priča Neri.
Od početka krize 2009. gotovo pola miliona Grka je napustilo zemlju u potrazi za boljim poslom. Nezapamćeni odliv mozgova se, prema podacima grčke centralne banke, nastavlja. Uprkos tome, Vlada tvrdi da joj je uspio proboj iz siromaštva i privredne stagnacije. Najnovije statistike pokazuju pad stope nezaposlenosti sa 27 na 20 odsto. Ali i to znači gotovo trostruko višu vrijednost od EU prosjeka. A to će i dalje Grke tjerati na iseljavanje i u ruke beskrupuloznih posrednika.
“Ne žalim što sam otišla. Ali mi je žao svih tih 18godišnjaka i 19godišnjaka koji su uhvaćeni u te prevarantske klopke”, kaže Neri, koja u međuvremenu opet živi kod roditelja u Volosu, u središtu Grčke. DW
