BEOGRAD – Podatak da je Gasprom dokapitalizovao preduzeće „Gastrans”, koje se donedavno zvalo „Južni tok Srbija” predstavlja pozitivan signal da izgradnja gasovoda „Srpski tok” nije samo domen teorije već da postoje i naznake da se na tom planu nešto menja na bolje po interese Srbije, smatra stručna javnost. 
Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije kaže za Danas da je reč o dobrim vijestima koje daju nadu da će se u doglednoj budućnosti kroz teritoriju Srbije graditi tranzitni gasovod ka zemljama Evropske unije.
– Drugim rečima, na osnovu najnovijih poteza koje povlači menadžment ruskog Gasproma može se spekulisati da Moskva nije odustala od izgradnje gasovoda kroz Srbiju bez obzira što je projekat „Južni tok” stopiran. Gasprom kao velika kompanija posluje na isključivo tržišnim principima i nikada ne bi radila protiv svojih poslovnih interesa.
Dugim rečima, da nema nameru da kad-tad gradi gasovod kroz Srbiju, povukla bi se iz zajedničkog preduzeća osnovanog za tu namenu u kome ima 51 odsto akcija, dok srpska strana drži udeo od 49 odsto. Pod brojem dva, nikako ne bi dokapitalizovala to preduzeće, kao što je nedavno učinila, i na taj način ušla u investiciju koja nije isplativa. Gasprom je kompanija koja ozbiljno posluje, ne stvara minus i svaki svoj potez povlači u skladu sa ostvarivanjem planiranih finansijskih interesa – navodi Rajaković.
On dodaje da na osnovu svega toga javnost u Srbiji može osnovano da se nada da će doći trenutak kada će izgradnja tranzitnog gasovoda kroz Srbiju biti realnost, te da projekat „Srpski tok”, kao nastavak gasovoda „Turski tok” zaista može da ugleda „svetlost dana” i donese Srbiji finansijsku korist kroz naplatu tranzitne takse.
To mišljenje deli i Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije uz konstataciju da je osnovni preduslov za tako nešto da Evropska unija promijeni svoj stav o izgradnji zajedničke gasne infrastrukture sa Rusijom. Naime, nakon krize i ratnih sukoba u Ukrajini EU je stopirala svaku vrstu saradnje sa Moskvom u tom segmentu. – Međutim, čini se da se sada stvari pomjeraju sa „mrtve tačke”.
Drugim rečima, stiče se utisak da zemlje Evropske unije, prvenstveno Nemačka i Francuska žele da prestanu da slede liniju Sjedinjenih Američkih Država kojima ne odgovara razvoj ruskih gasnih projekata u Evropi. Sa druge strane, potrošačima Evropske unije je potreban ruski gas i Berlin i Pariz zbog toga žele da vode samostalnu politiku na tom polju u odnosu na SAD. Uopšte, izlaskom Velike Britanije iz EU, ta zajednica sve više pokazuje težnju da ne sledi stavove Vašingtona o pitanju snabdevanja ruskim gasom u Evropi. Naime, pravilno je sagledano da ruski gas nema alternativu u Evropi u ovom trenutku. Moskva pažljivo prati sve signale koje šalje Evropska unija i skladu sa tim treba posmatrati i odluku Gasproma da ne samo da ne izađe iz zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda u Srbiji,, već i da ga dokapitalizuje – objašnjava naš sagovornik.
Dušan Bajatović, direktor Javnog preduzeća „Srbijagas”, izjavio je da odluka borda direktora te ruske kompanije da poveća učešće u preduzeću „Gastrans” ne znači promjenu vlasničkog udjela. Reč je o dokapitalizaciji preduzeća sa ruske strane i to ne menja činjenicu da Gasprom ostaje većinski vlasnik preduzeća sa udjelom od 51 odsto, dok srpska strana ima 49 odsto akcija.
Podsećanja radi, premijerka Srbije Ana Brnabić nedavno je izjavila da će se umjesto gasovoda „Južni tok” kroz teritoriju Srbije uskoro graditi „Srpski tok” koji bi bio nastavak takozvanog „Turskog toka”. Iako stručna javnost ističe da bi taj projekat bio od izuzetnog značaja za Srbiju sa druge strane upozorava da je za tako nešto potrebno stvoriti određene preduslove. Prvi je taj da Rusija donese odluku da „Turski tok”, koji je u ovom trenutku zamišljen kao regionalni projekat za snabdevanje ruskim gasom te zemlje, preraste u gasovod kojim bi se iz tog pravca snadbjevala Evropa.
Drugi preduslov je da Evropska unija zemljama članicama odobri realizaciju jednog takvog projekta jer u ovom trenutku Brisel insistira da vlasnik gasovoda na teritoriji EU ne može ujedno da bude i vlasnik gasa koji se distribuira, što otvara pitanje ko bi gradio gasovodnu mrežu kroz teritoriju EU. Gasprom to ne može osim ako Brisel ne kaže drugačije. Danas.rs
