NJUJORK, Na Wall Streetu su u utorak, nakon vrlo nesigurnog trgovanja i velikih oscilacija cijena akcija, indeksi berza znatno porasli, nadoknadivši deo velikih gubitaka od prethodna dva dana.
Dow Jones porastao je 567 bodova ili 2,33 %, na 24.912 bodova, dok je S&P 500 ojačao 1,74 %, na 2.695 bodova, a Nasdaq indeks 2,13 %, na 7.115 bodova.
Nakon što su u prethodna dva trgovinska dana Dow Jones i S&P 500 izgubili više od 6 %, juče su nadoknadili dio gubitaka uz vrlo nestabilno trgovanje.
Na samom početku trgovanja ti su indeksi potonuli još 2 %, no kasnije su se probili u pozitivno područje i tu zadržali do kraja trgovanja. Pritom je Dow Jones indeks oscilirao u velikom rasponu od minus 500 bodova do plus 500 bodova.
Na kraju je taj indeks zabilježio najveći dnevni skok od januara 2016., a S&P 500 od novembra iste godine.
“Uprkos velikim pomacima poslednjih dana na tržištu, ekonomski temelji su vrlo čvrsti, i to ne samo u SAD-u, nego u celoj globalnoj ekonomiji”, kaže Alicia Levine, analitičarka u kompaniji BNY Mellon Investment Management.
Dio analitičara smatra da oštar pad cijena akcija u prethodna dva dana, izazvan strahovanjem ulagača od rasta inflacije, povećanja kamata i precenjenosti akcija, predstavlja zdravu korekciju, nakon što su mesecima najvažniji indeksi na Wall Streetu snažno rasli i dostizalii nove najviše nivoe u istoriji.
Drže da su pozitivni izgledi u vezi američkog, ali i drugih najvećih svetskih ekonomija podsticajni za tržišta akcija, ali da će proći neko vreme dok se tržišta sasvim ne smire od ovog potresa.
“Verovatno ćemo i idućih dana svedočiti nestabilnosti na tržištima, no za nekoliko dana situacija bi se mogla smiriti”, kaže Peter Costa, predsednik u kompaniji Empire Execuiton.
Podršku tržištima pružaju jačanje najvećih svetskih ekonomija – od SAD-a i Kine, do evrozone i Japana – dobri poslovni rezultati kompanija i nedavno uvedena porezna reforma u SAD-u, kojom su smanjeni porezi kompanijama.
S druge strane, deo analitičara smatra da je tržište nakon višegodišnjeg snažnog rasta i neprestanog dostizanja rekordnih nivoa precenjeno, s obzirom na planove centralnih banaka u svetu da ove godine ukinu podsticajne monetarne mjere koje su godinama niskom cenom novca podržavale rast tržišta akcija.
Rast ekonomije i potrošnje mogao bi, naime, izazvati jačanje inflacije, a centralne banke bi na to trebale reagovati. A da se očekuje stezanje monetarne politike pokazuje rast prinosa na obveznice.
Američka centralna banka lani je povećala ključne kamatne stope u tri navrata za po 0,25 postotnih bodova, a očekuje se da će ove godine dodatno povećati kamate u dva do tri navrata, počevši od marta.
Zbog toga su posljednjih dana prinosi na američke obveznice dostizali najviše nivoe od početka 2014. godine.
Očekuje se i da će Evropska centralna banka (ECB) do kraja godine ukinuti podsticajne monetarne mere, što takođe potiče rast prinosa na obveznice.
A viši prinosi štete akcijama jer zbog toga rastu troškovi zaduživanja kompanija i jer bi dio investitora mogao povući deo sredstava iz akcija i kupiti obveznice.
“Svi smo mi već neko vreme pričali o 10-postotnoj korekciji cena akcija na niže nakon prethodnog snažnog rasta. No, mislim da niko nije očekivao da će se to dogoditi u tri dana. Verovatno se radi o zdravoj korekciji na tržištu gladajući dugoročno. No, nestabilnost neće samo tako nestati, pa me ne bi iznenadilo da u iduće dve do tri nedelje svedočimo znatnim oscilacijama u trgovanju”, kaže JJ Kinahan, strateg u kompaniji TD Ameritrade.
A na evropskim berzama cijene akcija su juče oštro pale. Londonski FTSE indeks skliznuo je 2,41 %, na 7.157 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 2,27 %, na 12.398 bodova, a pariski CAC 2,21 %, na 5.169 bodova. Hina
