BRISEL, BANJALUKA – BiH je dužna da u skladu s evropskim direktivama kao buduća članica EU uvede minimalne akcize na energetske proizvode, uključujući i električnu energiju, potvrđeno je “Nezavisnim” u Uniji za takse i carine EU.
Naime, kako nam je objasnio Patrik Mekalou, portparol Unije, sve zemlje članice dužne su primijeniti pravila u skladu sa Direktivom za oporezivanje energetike 2003/96/EC, koja uključuje i minimalan nivo akciza na električnu energiju.
Mekalou je istakao da od BiH kao dio integracionog procesa EU očekuje da postepeno uskladi svoje propise s evropskom pravnom stečevinom.
“Komisija će razmotriti specifično stanje energetike u sklopu predstojeće procjene bh. aplikacije za članstvo u EU. Radujemo se da ćemo s tim u vezi biti u prilici da izanaliziramo odgovore iz upitnika koji se odnose na energetske politike”, rekao je on.
Iako nadležna ministarstva na sva tri nivoa u pisanoj izjavi za tekst koji su “Nezavisne” objavile o tome da je već formirana radna grupa koja se bavi, između ostalog, i uvođenjem akciza na struju nisu željela potvrditi da se planira uvođenje tih nameta, iz odgovora EU je vidljivo da se na tome, ipak, radi.
“Mi razumijemo da je BiH trenutno u procesu određivanja tarifa za ‘Elektroprenos BiH’ i nezavisne operatore sistema, ali Evropska komisija nije involvirana. To je pitanje u nadležnosti BiH, koja može angažovati privatne eksperte ukoliko ocijeni da je to potrebno”, rekao je Mekalou.
Izvor iz BiH, na kojem smo bazirali priču o uvođenju akciza na struju, nam je rekao da će zakon o akcizama, uključujući i odredbe o akcizama na struju, biti završen do kraja juna, a da će pravilnik biti usvojen do kraja godine.
Rečeno nam je, takođe, da se razmatra opcija po kojoj bi akcize na struju za domaćinstva iznosile nula maraka, a da nivo akciza za ostale potrošače još nije utvrđen. Pojašnjeno je, takođe, da su eksperti iz Slovenije, Austrije i Hrvatske već održali nekoliko radionica i sastanaka sa domaćim vlastima kako bi se usvojio novi zakon o akcizama u skladu s evropskom pravnom stečevinom.
U pogledu očekivanja EU, Mekalou je preporučio da pogledamo preporuke iznesene u Izvještaju o napretku BiH iz 2016. godine, u kojem je upozoreno da BiH nije napravila napredak u odnosu na zakonodavstvo o akcizama i carinama.
“U narednoj godini BiH bi posebno trebalo da: usvoji pravilnik o implementaciji nove carinske politike, poboljša saradnju između Uprave za indirektno oporezivanje BiH s poreskim službama u entitetima, dopuni zakon o akcizama i uskladi ga s evropskom pravnom stečevinom”, navedeno je u preporukama.
Takođe smo u prethodnom tekstu naveli da EU omogućava privremenu suspenziju ili umanjenu stopu strujnih akciza za pojedine grupe potrošača kako bi one bile ohrabrene da primijene više ekoloških standarda u proizvodnji i potrošnji električne energije, ali da EU očekuje da u konačnici svi potrošači budu podvrgnuti istom nivou akciza.
Tako je, na primjer, uobičajena praksa da se željezničkim operaterima omogući minimalna akcizna stopa kako bi bili ohrabreni da koriste elektrificirane umjesto dizelskih lokomotiva, ili da koriste tramvaje ili trolejbuse u gradskom prevozu.
Minimum akciza koji propisuje EU je jedan evro po megavatu za domaćinstva, i pola evra po megavatu za poslovne potrošače. Kada se pogleda praksa prisutna u EU, vidljivo je da sve zemlje članice imaju akcize i da su neki uveli nulte tarife za domaćinstva uglavnom navodeći kao opravdanje potrebu dostizanja ekoloških standarda.
U zaključku, može se reći da će BiH do kraja ove godine, najvjerovatnije nakon oktobarskih izbora, uvesti akcize na struju, s tim da se o stopama još ne može ništa reći.
Poređenja radi, kada su u aprilu 2015. u Srbiji uvedene akcize na struju, prema pisanju tamošnjih medija, cijena električne energije povećana je za 15 odsto. Nezavisne novine