BEOGRAD, Unapređenje srpskog poljoprivrednog izvoza, modernizacija sistema upravljanja vodama u zemlji i razvoj oznaka kvaliteta hrane i geografskog porekla…To su teme koje su bile u žiži sastanka predstavnika Ministarstva poljoprivrede, Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Beogradu.
Tri strane su se dogovorile da potpišu Memorandum o razumevanju (MoU) s ciljem dalje saradnje na planu jačanja srpskog agrobiznis sektora, saopšteno je danas iz Svjetske organizacije za hranu i poljoprivredu.
Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izrazio je zadovoljstvo zbog uspješnog partnerstva s FAO-om i EBRD-om posljednjih godina, naglasivši da novi sporazum potvrđuje “uzajamnu dobru volju i interesovanje za dalje korišćenje naših prednosti – za izgradnju efikasnog i održivog, inkluzivnog i konkurentnog poljoprivredno-prehrambenog sistema u Srbiji”.
Srpski sektor žitarica i uljarica od vitalnog značaja za privredu zemlje zapošljava više od 180.000 ljudi i učestvuje sa znatanim udjelom u prihodima od izvoza. Naša zemlja je u stvari postala jedan od najvećih izvoznika kukuruza u Evropi.
Povoljne trendove na tržištu žitarica i uljarica, Srbija tek treba u potpunosti da iskoristi.
Prema novom sporazumu, FAO i EBRD će nastaviti da podržavaju napore za ubrzanje rasta poljoprivrednog izvoza Srbije. To će jednim djelom obuhvatiti jačanje kapaciteta Udruženja žita Srbije u oblasti analize tržišta i rješavanja proizvodnih i trgovinskih uskih grla – od infrastrukture do logistike.
“Postoji veliki potencijal za srpske proizvođače i trgovce da pristupe novim tržištima, uključujući one na Bliskom istoku, srednjem istoku i Aziji”, rekao je Miljan Ždrale, regionalni direktor EBRD-a za agribiznis za centralnu i jugoistočnu Evropu.
“FAO i EBRD će nastaviti da pružaju tehničku pomoć za usklađivanje sa zahtjevima tržišta i unapređenje javno-privatnog dijaloga među igračima u industriji žitarica u zemlji, kao i redovnu razmenu informacija i učešće na međunarodnim trgovinskim događajima”.
FAO i EBRD takođe žele da prošire aktivnosti na razvoju izvoza drugih poljoprivrednih proizvoda, kao što su poznate ariljske maline. Zahvaljujući projektu FAO-EBRD, prvih 1.000 tona ariljskih malina dobilo je certifikat geografskog porekla (GI) ove godine.
Višnja “Oblačinka” iz južne Srbije već je dobila GI status, koji obezbeđuje da se taj proizvod na tržištu nađe sa zvaničnom oznakom koja povezuje proizvod visokog kvaliteta i mesta porekla.
Na današnjem sastanku predstavljeni su srpski proizvodi sa oznakom GI.
FAO, EBRD i srpske vlasti podržali su osnivanje udruženja zaduženog za zaštitu i marketing certifikovanih geografskih oznaka, obezbjeđivanje internih kontrola i sledljivosti i jačanje veza između proizvođača s dobavljačima i trgovcima na malo.
“Uspešna geografska širina može otvoriti nove tržišne mogućnosti, kako u zemlji tako i u inostranstvu, podići poljoprivredne prihode i podtaći domaću ekonomiju“, rekao je viši ekonomista u FAO Emanuel Hidier.
On je dodao da će prema Memorandumu o razumevanju, FAO i EBRD nadograditi ovaj posao pomažući Srbiji u usklađivanju politike kvaliteta hrane s uredbom Evropske unije – zajedničkim pravima i obavezama koje su obavezujuće za sve članice EU.
Dvije organizacije su se takođe dogovorile da rade s Vladom Srbije na izradi investicionog projekta o navodnjavanju i vodoprivredi. Sistemi za navodnjavanje u Srbiji zahtjevaju modernizaciju kao bi zemlja iskoristila svoj potpuni poljoprivredni potencijal. Trenutno se navodnjava manje od 100.000 hektara – ili 4,0 odsto obradive površine zemlje.
Srbija se posljednjih godina suočava sa sušom i poplavama. Zbog tih izazova izazvanih klimatskim promenama, investicije u upravljanje vodama su od vitalnog značaja. Tanjug
