BANJALUKA – Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija rekao je da se Prijedlogom zakona o izmjenama Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama propisuje da Narodna skupština odlučuje o ukupnom godišnjem iznosu za koji Republika može izdati garanciju u toku jedne godine, a da za izdavanje pojedinačnih garancija, u okviru tog iznosa, parlament ovlašćuje Vladu.
Tegeltija je istakao da je predlaganje ovog zakona posljedica većeg broja zahtjeva, prvenstveno od jedinica lokalne samouprave i vanbudžetskih fondova, kojima je dobijanje garancije Republike Srpske postalo neophodno za fiskalnu konsolidaciju njihovih budžeta, kao i izmirenje neizmirenih obaveza.
Predstavljajući Prijedlog zakona o izmjenama Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama Republike Srpske poslanicima u Narodnoj skupštini Srpske, Tegeltija je naglasio da bi donošenje ovog zakona istovremeno doprinijelo i finansijskom rasterećenju javnih preduzeća i institucija javnog sektora.
Predloženim izmjenama Zakona proširuje se namjena za koju je moguće izdati garanciju Srpske, a uvodi se i mogućnost da se, osim garantovanja obaveza nastalih zaduženjem jedinica lokalne samouprave, fondova socijalne sigurnosti, Investiciono-razvojne banke Republike Srpske i fondova kojima ona upravlja, kao i javnih preduzeća i institucija javnog sektora u vezi sa finansiranjem kapitalnih investicija, može izdati garancija i za potrebe refinansiranja postojećeg duga, finansiranja prenesenih obaveza i budžetskog deficita, kao i obezbjeđenja sredstava radi izmirenja zakonom utvrđenih prava.
Tegeltija je naveo da se ne mijenjaju ograničenja zaduživanja, kao i okvir za izdavanje garancija Republike Srpske.
“Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, zaključno sa 30. septembrom ove godine, stanje duga po osnovu kreditnih zaduženja za koje je Vlada Republike Srpske izdala garancije iznosi 328,98 miliona KM /3,26 odsto BDP-a/, koliko iznosi i ukupna izloženost Srpske po izdatim garancijama“, istakao je Tegeltija.
On je dodao da je plan bio da se izvrši ažuriranje ovog zakona u skladu sa preporukama Svjetske banke, te da je u procesu usvajanja ovakvog zakona i Federacija BiH.
Tegeltija je rekao da je ovim zakonom definisan ukupan iznos garancija do 15 odsto BDP.
On je rekao da neke male lokalne zajednice ne mogu dobiti kredite banaka, pa će ih uz garanciju Vlade Srpske moći dobiti unutar njihove kreditne sposobnosti.
“I dalje će njihov dug ili servis njihovog duga biti limitiran na 18 odsto izvornih prihoda. Nijedna od tih garancija neće biti veća od 500 do 600 hiljada KM“, rekao je Tegeltija.
Kada je riječ o fondovima, Tegeltija je naveo da je situacija identična i da je netačno da Vlada Srpske u vezi sa tim preuzima ovlaštenja Narodne skupštine.
“Mnogo je ovakvih zakonskih rješenja i mi ćemo koristiti okvir samo za manje garancije. Svako pojedinačno izdavanje garancija, kao što je izgradnja auto-puta ili nekog većeg energetskog ili drugog projekta, koji realizuju naša javna preduzeća, naći će se i dalje kao pojedinačna odluka pred Narodnom skupštinom“, rekao je Tegeltija i dodao da u narednoj godini ovaj zakon treba osavremeniti.
Poslanici Narodne skupštine su razmotrili ovaj prijedlog zakona. Srna
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
E tako, razvlastite u svemu Narodnu skupstinu RS. A posto Vlada RS postoji formalno, onda je najbolje reci ”Dodik će umjesto Parlamenta odlučivati o pojedinačnim garancijama RS”.