LONDON, Na svjetskim su berzama prošle sedmice cijene akcija porasle zahvaljujući boljim nego što se očekivalo kvartalnim poslovnim rezultatima kompanija i podacima koji ukazuju na stabilan rast najvećih svjetskih privreda.
Na Wall Streetu je prošle sedmice Dow Jones ojačao 0,5 odsto, na 23.434 boda, dok je S&P 500 porastao 0,2 odsto, na 2.581 bod, a Nasdaq indeks 1,1 odsto, na 6.701 bod.
S&P 500 porastao je već sedum sedmicu zaredom, što je njegov najduži pozitivni niz u tri godine, pri čemu su prošle sedmice najviše porasle cijene akcija u tehnološkom sektoru.
To se zahvaljuje odličnim kvartalnim poslovnim rezultatima Alphabeta, Microsofta i Amazon.coma, druge, treće i pete po veličini svjetske kompanije po tržišnoj vrijednosti.
U petak, nakon objavljivanja poslovnih izvještaja, cijena akcije krovne kompanije Googlea skočila je 4,3, Microsofta 6,4, a Amazona više od 13 odsto.
Zahvaljujući tome, S&P indeks tehnološkog sektora sada je na dobitku od početka godine gotovo 35 odsto, dok je S&P 500 indeks u istom periodu porastao 15 odsto.
Zbog toga se neki plaše da su cijene tehnoloških akcija napuhane i da bi mogle oštro pasti, kao što je to bio slučaj za vrijeme tzv. ‘dot.com’ krize početkom ovog vijeka.
“Svi oni koji povlače usporedbu s tehnološkim mjehurom 1999. godine morali bi uvidjeti da je sadašnji uspon cijena dionica tehnoloških divova doista potaknut u velikoj mjeri zaradama tih kompanija, a ne samo nadom. Ulagači sada kupuju dionice tih kompanija jer one doista ostvaruju najveću zaradu”, objašnjava Jack Ablin, direktor u BMO Private Bank.
Dobre poslovne rezultate objavljuju i kompanije iz drugih sektora. Dosad su 273 kompanije iz sastava S&P 500 indeksa objavile finansijske rezultate za treće tromjesečje, pri čemu ih je 74 odsto nadmašilo očekivanja analitičara, nešto iznad prosjeka u prethodnim kvartalima.
U anketi Reutersa analitičari sada procjenjuju da su zarade kompanija iz S&P 500 indeksa porasle 6,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Iako je to više nego što se očekivalo prije mjesec dana, kada su se procjene rasta kretale oko 4,4 odsto, to je i slabiji rast zarada u odnosu na dvoznamenkasti skok u prva dva tromjesečja.
Pozitivno je na tržište uticao i podatak da je američki bruto domaći proizvod (BDP) u trećem tromjesečju porastao tri odsto, više nego što se očekivalo jer su analitičari smatrali da će se na privredu više odraziti posljedice uragana koji su krajem septembra pogodili jug SAD-a.
I na većini evropskih berzi cijene su akcija prošle sedmice porasle. Doduše, londonski FTSE indeks oslabio je 0,2 odsto, na 7.505 bodova, ali frankfurtski DAX porastao je 1,7 odsto, na rekordnih 13.217 bodova, a pariški CAC 2,3 odsto, na 5.494 boda.
Rast berzovnih indeksa na tržištima evrozone zahvaljuje se slabljenju kursa evra, nakon što je u četvrtak Evropska centralna banka (ECB) najavila smanjenje poticajnih monetarnih mjera od početka naredne godine, ali će u tome biti manje agresivna nego što se očekivalo.
A na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks prošle sedmice skočio 2,6 odsto, na 22.008 bodova, najviši nivo u 21 godinu. Hina
