U Beogradu je 25. maja održan forum “Tržište ICT u Jugoistočnoj Evropi”. Skup je organizovao “Ekonomist media group”(emg). Uvodne reči su imali Božidar Đelić, podpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj i Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo.
Božidar Đelić je istakao da Srbija ima potencijale za razvoj i primene ICT ali da se moglo uraditi mnogi više i da će uslovi za razvoj ICT iduće godine biti znatno bolji. Ministarstvo za nauku finansira istraživanja kao šti su: nove generacije mreža, semantički veb, kontrolni sistemi, telekomunikacioni sistemi za široko pojasni pristup u i digitalne mreže i dr. Đelić je zatražio da se definišu ICT delatnosti u kojima Srbija može da bude konkurentna.
Ministarka Jasna Matić je podsetila da ICT delatnost učestvuje u oko 5% BDP i ukazala je na dosadšnje rezultate, preduslove da ICT više učestvuje u ukupnom razvoju Srbije, uticaj ekonomske krize na ICT delatnost i mere koje treba da umanje efekte krize. Kao prioritetne mere je navela: harmonizaciju propisa sa regulativom u EU, liberalizaciju telekomunokacionih i poštanskih usluga, stvaranje strateškog okvira za razvoj informacionog društva, podsticanje bržeg razvoja e-uprave i e-trgovine, razvoj obrazovanja i istraživanja u oblasti ICT.
Skup se odvijao u okviru 2 panela. U prvom panelu “Predstojeće poslovne strategije ICT kompanija” nastupili su: Ranko Ilić iz Telekoma Srbija, Miloš Đurković iz IBM za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, Nenad Saković iz Siemens Enterprise Communications i Marko Tutunović iz SAS-a. Oni su govorili rezultatima svojih kompanija, potrebi pokretanja velikih projekata i inicijativa, održavanju konkurentnosti kroz brže primene inovacija, uštedama koje donose primene ICT u poslovnim procesima, izazovima u godinama koje dolaze i sl.
U drugom panelu “Lokalna pitanja i regulativa za ICT sektor” učestvovali su: Vladan Atanasijević iz Spinnakera, Milovan Matijević IT analitičar iz SITO-a, Dragica Pilipović iz SBB i Goran Vasić iz Telenora. Oni su ukazali na: barijere koje postoje kao posledica neusaglašenosti regulative i potreba privrednika u oblasti ICT, mere za podsticanje ICT izvoza iz Srbije, probleme u izdavanju sertifikata o domaćem poreklu ICT proizvoda, potrebi formiranja konzorcijuma države i privatnog ICT sektora za realizaciju pojedinih projekata, smanjivanju obima investicija u telekomunikacijama zbog uvođenja poreza na mobilnu telefoniju, padu prodaje ICT opreme zbog krize i pada proizvodnje u našoj privredi, poveravanju privatnim ICT firmama izrade pojedinih servisa e-uprave i dr.
Skup je zaključen apelom da država i privreda pokušaju da generišu novu tražnju ICT proizvoda i usluga u Srbiji i mišljenjem da ICT sektor nije prepoznat kao šansa za razvoj.(izvor Personalmag.rs)