BEOGRAD, Do prije nekoliko godina, samo sedam vinarija iz cijele Srbije, proizvodilo je vina sa zaštićenim geografskim porjeklom. Sada je, kako ističu u Ministarstvu poljoprivrede, situacija daleko bolja, pa ovu oznaku svojim vinima daje više od 50 vinarija. Kako ističe Darko Jakšić, samostalni savjetnik za vinarstvo i vinogradarstvo u ovom ministarstvu, cilj je da svako vino proizvedeno u Srbiji, dobije ovakvu oznaku.
Mnogi vinari su, da bi dobili oznaku geografskog porjekla, ali i da bi unaprijedili proizvodnju vina ili podigli nove zasade, koristili podsticajna sredstva ministarstva poljoprivrede, a takođe i subvencionisane kratkoročne i dugoročne kredite, koje je nudilo ovo ministarstvo. Ovu vrstu kredita, inače, prošle godine, koristilo je oko 8.200 poljoprivrednika, koji su preuzeli više od 46,5 miliona evra kratkoročnih i dugoročnih kredita. Među korisnicima, bio je i velik broj vinara i vinogradara.
Planovi minstarstva, dodaje Jakšić, idu u tom pravcu da mjere državne podrške, u narednom periodu, budu usmjerene samo prema onim vinarijama, koje proizvode vino sa geografskim poreklom.
Na taj način, moći ćemo, pre svega kvalitetom, da konkurišemo uvoznim vinima. Nadam se da ćemo uspjeti da konkurišemo vinima iz Evropske unije, koja su i do 30 odsto jeftinija, a i da svoje vino plasiramo na strana tržišta – kaže Jakšić.
Ovakvim mjerama, dodaje Jakšić, prethodiće pojednostavljenje postupka zaštite geografskog porijekla, pa će taj posao moći, uz minimalne troškove, da uradi svaki vinar.
Na našoj internet strani je postavljen formular sa ponuđenim odgovorima, neophodnim da bi se zaštitilo poreklo vina – ističe Jakšić. Vinari samo treba da odaberu odgovarajuće odgovore. Nema više potrebe da se pravi elaborat od gotovo 100 strana, kakav su ranije morali da pripreme za zaštitu geografskog porjekla vina. Najzainteresovaniji za zaštitu geografskog porekla, kaže Jakšić, do sada su bili vinari sa Fruške gore, a odmah za njima su vinari Negotinske krajine, tu su i vinari iz Župe, a takođe i Oplenačkog kraja…
Iz ove oznake, moći će se videti, gde je proizvedeno, a takođe i kakvog je kvaliteta – objašnjava Jakšić. – Ako se ostvare naši planovi, to će moći da se uradi najkasnije do početka sledeće godine, jer se tada planira usvajanje plana nove regionalizacije u vinogradarstvu.
Nova regionalizacija, neophodna je, jer se stanje „na terenu“, u poslednjih 30 godina, kada je poslednji put urađen ovaj posao, znatno promenilo.
U Srbiji sada, umesto nekadašnjih 150.000 hektara kako navodi Jakšić, u Srbiji ima oko 20.000 hektara pod vinogradima – napominje Jakšić. – Uz to, sve manje se gaje sorte loze, koje su ranije bile najzastupljenije, a koje su bile pogodne za proizvodnju manje kvalitetnih vina, za „masovnu“ potrošnju. Sada, na ovih 20.000 hektara, većinom su zasađene sorte namenjene proizvodnji vrhunskih vina.
„Razgraničenjem“ će, kako objašnjava Jakšić, Srbija biti podijeljena u tri velika regiona – Panonsku Srbiju, Moravsku Srbiju i Metohijsku Srbiju. Ovi regioni, deliće se na niže jedinice – rejone, podrejone, pa sve do vinogorja…
Novom podelom, uvodimo i oznaku „regionalno vino“ – objašnjava Jakšić. – U pitanju je vino proizvedeno od 75 odsto grožđa iz jednog regiona, i 15 odsto grožđa iz nekog drugog. Vino sa ovom oznakom, naime, zameniće nekadašnje stono vino sa geografskim poreklom. Za svako drugo, kvalitetnije vino, „sužavaće“ se površina sa koje se grožđe nabavlja. Večernje novosti