BRISEL, Ukupno 25 država Evropske unije, sve osim Velike Britanije i Češke, usvojilo je sporazum o fiskalnom paktu koji je nametnula Njemačka, a kojim se uvodi stroža budžetska disciplina.
Te dvije zemlje rezervisane su prema paktu koji nameće stroge mjere štednje za zemlje koje pretenduju na pristup 500 milijardi evra vrijednom stabilizacionom fondu, koji treba da im omogući pristup povoljnim kreditima.
Velika Britanija odbila je učešće u fiskalnom paktu još prošlog mjeseca, a jedan neimenovani britanski diplomata rekao je da se London paktu protivi, jer to “ekonomski ugrožava državu”.
Predstavnici Češke, nakon više od sedam sati rasprave, odlučili su da se vrate u Prag na konsultacije, a kako navode, pojedini izvori, Češka najavljuje i mogućnost da se o sporazumu građani izjasne na referendumu.
Češki premijer Petar Nečas rekao je novinarima na samitu u Briselu da bi se njegova zemlja mogla pridružiti sporazumu u budućnosti.
“Ja nisam mogao da podržim sporazum, ali smatram da je veoma važno da bude postignut konsenzus o članu 15 i da kasnije se pridružimo sporazumu bez dodatnih pregovora. Prema tome, ovaj sporazum ostaje otvoren za pristup u budućnosti”, rekao je Nečas.
Razlozi neprihvatanja sporazuma su što zemlje koje nisu u evrozoni neće moći da učestvuju na samitima tih zemalja; sporazum ne obraćanja dovoljno pažnje na dug i jer će se kasnije suočiti sa “komplikovanom ratifikacijom” kod kuće, piše medijski portal “EUObzerver”.
Češki predsjednik Vaclav Klaus rekao je da neće potpisati dokument, ali on povlači u martu 2013. godine.
Predsjednik Savjeta EU Herman van Rompej ocijenio je da je pristanak 25 zemalja veliko dostignuće, imajući na umu da evrozonu čini 17 zemalja.
On je naglasio da će svim samitima evrozone prethoditi samiti na nivou 27-orice “osim u vanrednim okolnostima”, što garantuje “jedinstvo bloka”, navodi “EUObzerver”.
Predsjednik Francuske Nikola Sarkozi objašanjava da češki premijer iz ustavnih razloga nije želio da se priključi budućem fiskalnom paktu.
“Nisam dovoljno upoznat sa onim što se događa u Pragu da bih razumio zašto nešto što je za Češku bilo prihvatljivo u decembru, više nije prihvatljivo. Ali, šta je tu je, to će biti sporazum 25 zemalja, jer je danska premijerka rekla da je parlament Danske dao dozvolu za njegovu ratifikaciju”, rekao je Sarkozi.
Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je odluke donesene na vanrednom samitu. “To je zaista izuzetno dostignuće”, rekla je Merkelova poslije skoro sedmočasovne diskusije sa evropskim partnerima.
Pakt predviđa kresanje budžetskog deficita na ispod tri odsto, a zemlje koje probiju taj plafon, ne samo da ne mogu da računaju na stabilizacioni fond, već mogu biti tužene pred Evropskim sudom zbog probijanja budžetskog deficita.
Osim tog sporazuma, tema samita je Grčka. Grčka pregovara sa bankama o otpisu duga od 100 milijardi evra. Paralelno s tim, Njemačka se opire davanju obećane pomoći Atini u iznosu od najmanje 130 milijardi evra, bez pojačane kontrole finansijske politike te zemlje.
Njemačka kancelarka Angela Merkel je ponovila da je neophodno da Evropa najprije pomogne Grčkoj da ostvari svoje reforme.
Njemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je za “Volstrit džornal” da Grčka neće dobiti više novca ako ne sprovede najavljene reforme i ne smanji deficit.
Vlasti u Berlinu predložile su i da se Grčka stavi pod evropsko tutorstvo s pravom veta na budžetske odluke Atine. Taj prijedlog je naišao na protivljenje Grčke, ali i nekih članica EU.