Zdravstvo i javna preduzeća Srpske duguju dvije milijarde maraka

BANJALUKA – Javni sektor Republike Srpske do guše je u dugovima, a samo zdravstveni sistem je na kraju prošle godine dugovao više od milijardu maraka. U stopu ga prate i javna preduzeća čija dugovanja iznose 982,5 miliona KM.

Odgovarajući na poslaničko pitanje poslanice Jelene Trivić iz Vlade su naveli da su prema podacima Fonda zdravstvenog osiguranja RS i podacima koje dostavljaju  javne zdravstvene ustanove ukupna dugovanja u javnom zdravstvenom sistemu Srpske na kraju prošle godine iznosila 1.078.200.244 КM.

Dug javnih preduzeća, kao dio ukupnog duga Republike Srpske, prema preliminarnim podacima na kraju 2020. godine, iznosio je 982,5 miliona КM.

Iz Ministarstva finansija RS su pjasnili da od tog duga, dug javnih preduzeća kojima upravlja Vlada RS iznosi 955,7 miliona КM.

Najviše duguju „Autoputevi RS“ i to 493,3 miliona КM, slijedi ih „Elektroprivrede RS“ sa 291,9 miliona КM, zatim „Željeznice RS“ sa 102,2 miliona КM, dok „Putevi RS“ duguju 68,3 miliona КM.

Grabovac: Većina javnih preduzeća bi trebala biti u pozitivnoj zoni

Dug Investiciono – razvojne banke RS iznosi 124,9 miliona КM.

Izvršni direktor Udruženja ekonomista „SWOT“ Saša Grabovac kaže za CAPITAL da bi upravljanje u javnom sektoru moglo i moralo biti efikasnije i da je to sigurno jedan od razloga ovolikuh dugova.

„Postoji nekoliko uzroka. Jedan je svakako neefikasno poslovanje javnog sektora iz razliičitih razloga. Vrlo često usluge koje pruža javni sektor imaju socijalni karakter tamo gdje ne bi trebalo. Tako smo imali situaciju da su cijene struje jedno vrijeme bile dosta niže nego u regionu, a kasnije su povećane, pogotovo za privredu. Time su se smirivale socijalne tenzije, a uloga preduzeća ne bi trebalo da bude socijalna, već je to uloga fondova socijalne sigurnosti“, kazao je Grabovac.

Problem je, dodaje, i neefikasno upravljanje u javnom sektoru već dugi niz godina i da je to ne samo naš, već i regionalni problem.

„Na čelo preduzeća se dovode ljudi po političkoj liniji, ali na to bi se čak i navikli da se radi o ljudima koji su stručni. Nadam se da će se ubuduće raditi na poboljšanju selekcije ljudi koji upravljaju javnim sektorom. Postoji ogroman prostor da gubitak javnih preduzeća bude manji, a većina njih bi, ipak, trebala biti u pozitivnoj zoni“, naglasio je Grabovac.

Što se tiče zdravstva, kaže, da i ovdje ima prostora za racionaliozaciju poslovanja, a da bi sa finansijskim institucijama trebalo tražiti način da se ovi dugovi riješe.

Vlada više novca da na subvencije nego što dobije od dividende

Jedno od pitanja Jelene Trivić odnosilo se i na dividendu koju javna preduzeća uplaćuju u budžet RS. Prema podacima Ministarstva finansija RS u zadnjih sedam godina ta preduzeća su u budžet uplatila 141,3 miliona KM.

Skoro svih godina isti su uplatioci i svode se na tri preduzeća: „Gas RES“, Penzijski rezervni fond RS i fondove kojima upravlja IRB. „Elektroprivreda RS“ i „Šume RS“ u zadnjih sedam godina samo su jednom uplatili dividendu u budžet RS i to ERS 2014. godine, a „Šume“ 2016. godine.

S obzirom na iznos subvencija koje javna preduzeća svake godine dobiju iz budžeta jasno je da su ona više na teretu budžetu nego što doprinose razvoju uplatom dividende.

Tako se samo „Željeznicama“ svake godine iz budžeta isplati 25 miliona KM i samo je na njihove subvencije u proteklih sedam godina otišlo više novca nego što su sva preduzeća uplatila dividende u budžet.

Pored toga milionske iznose subvencija svake godine dobijaju i „Pošte RS“ i „Aerodromi RS“.

Grabovac kaže da za javna preduzeća profit ne mora da bude glavni cilj i da je u tome osnovna razlika između njih i privatnih preduzeća.

„S druge strane, subvencije nekim preduzećima su neophodne kako bi se održala djelatnost koja sama po sebi nije profitabilna. To su „Pošte“ ili „Željeznice“. Možda bi trebalo razmišljati da li je uopšte potreban putnički željeznički saobraćaj koji je neisplativ“, naglasio je Grabovac.

CAPITAL: Marina Čigoja Ljubojević