BANJALUKA – Kompanija Batagon International, koja se u Republici Srpskoj pojavljuje kao investitor u nekoliko uglavnom neuspješnih projekata, napravila je finansijski potres u Švajcarskoj . Zbog sumnjive kupovine Fabrike akumulatora Sombor (FAS), koju je Batagon realizovao preko investicione kompanije Ruvercap iz Ciriha ugrožen je rad pojedinih banaka i penzionih fondova u Švajcarskoj.
Prema pisanju Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE), investiciona kompanija Ruvercap iz Ciriha, preko koje je Batagon International kupio fabriku doživljava ovih dana velike finansijke potrese.
Švajcarski mediji pisali su proteklih mjeseci o sumnjivim investicijama Ruvercapa u zemljama Zapadnog Balkana, a kao glavni razlog za to navode finansijske transakcije sa kompanijom Batagon u vlasništvu Dalibora Matića, koji je, prema medijskim napisima, u Švajcarskoj bio hapšen zbog sumnje da je učestvovao u pranju novca.
VOICE podsjeća da je Matić je Fabriku akumulatora u Somboru iz stečaja kupio krajem 2017. godine za 7,35 miliona evra. Međutim, švajcarski mediji pišu da je da “Batagon” ustvari krajem 2017. kupio Fabriku akumulatora posredstvom Ruvercapa.
„Transakcija je kao zalog uključivala kreditnu liniju plus fabriku. Ali investitori sumnjaju da li je Batagon iskoristio navedeni iznos od 63,7 miliona evra u cjelosti za kupovinu“, piše švajcarski portal finews.ch.
Fabrika prodata tek iz šestog pokušaja
FAS je prodat iz stečaja tek nakon šestog pokušaja. Prva prodajna cijena iznosila je 3,6 miliona evra i osim predstavnika bivših radnika u Odboru povjerilaca bila je neprihvatljiva za ostala četiri člana odbora. Isti slučaj bio je i pri ponudi Batagona od 4,5 odnosno 5,05 miliona evra. Vašingtonski IFC (ogranak Svjetske banke) prihvatio je ponude od šest, a kasnije i sedam miliona evra, ali prodaja ni tada nije uspjela jer su preostala tri člana odbora bila protiv.
Tek je cijenu od 7,35 miliona evra prihvatio i predstavnik Mediolanum investa (otkupili potraživanja Banke Inteza) pa je 1. decembra 2019. ozvaničena prodaja FAS-a iz stečaja. Komercijalna banka ostala je uzdržana, dok je predstavnik turske Hall banke glasao protiv prodaje.
Prodajom FAS-a svi razlučni povjerioci (IFC, Hall banka, Komercijalna banka i Mediolanum invest) skinuli su hipoteku sa imovine fabrike. Privredni sud u Somboru 20. decembra obavješten je od stečajnog upravnika Predraga Ljubovića da je Batagon dan ranije uplatio 7,35 miliona evra. Shodno tome Privredni sud je 17. januara 2018. donio rješenje da se stečajni postupak obustavi, te da Batagon postaje vlasnik kompletne imovine bez ikakvih obaveza prema ostalim povjeriocima ili poreskim organima.
Novi vlasnik fabrike Dalibor Matić rijetko se pojavljivao tokom procesa prodaje. Njegov ovlašteni zastupnik bio je advokat Dejan Simić, široj javnosti poznat po aferi Kofer. Riječ je o slučaju iz 2006, kada je Simić, kao tadašnji viceguverner Narodne banke Srbije, optužen da je od predstavnika Dunav TBI grupe tražio mito od dva miliona evra da bi toj kompaniji obezbjedio dozvolu NBS za obavljanje finansijskog lizinga.
Mediji su izvještavali da je u aferu bio umješan i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Simić je tvrdio da je Dačić iz njegovog stana izašao 15 minuta ranije nego što je upala policija i pronašla kofer sa 100.000 evra. Simić je 2011. godine pravosnažno oslobođen optužbi.
Pojedini švajcarski penzioni fondovi u problemu zbog ulaganja u Ruvercap
Švajcarski portal insideparadeplatz.ch piše da bi zbog lošeg poslovanja Ruvercap mogao pretrpjeti velike gubitke. Ono je uključivalo i švajcarske penzione fondove, koji sada gube mnogo novca.
„Samo u ovom slučaju, govori se o gubitku od 500 miliona CHF. To bi moglo biti i više“, rekao je za portal insajderski izvor.
„Ruvercap je imao tri fonda. Oni su finansirali takozvani faktoring i pozajmljivanje. To ustvari znači da su se bavili predfinansiranjem računa dobavljača. Priča se vrtjela oko tri fonda koji se nalaze u Irskoj: jednog u švajcarskim francima, jednog u evrima i jednog u američkim dolarima“, piše švajcarski portal za koji predstavnici Ruvercapa nisu željeli da posebno komentarišu novonastalu finansijsku krizu.
Riječ je o fondu Quayside Fund Management iz Irske, kojim upravlja Centralna banka Irske. Taj fond je osnovan 2014. i posluje kao alternativni investicioni fond za plasmane unutar Evropskog ekonomskog prostora (EEA).
VOICE je uputio je niz pitanja menadžemntu tog irskog fonda u vezi sa poslovanjem sa švajcarskim Ruvercapom, međutim – odgovori su izostali. Kao i u slučaju švajcarskih portala koji su se interesovali za gubitke koji su nastali poslovanjem Ruvercapa, i VOICE je ostao uskraćen za to, ali i pitanja u vezi sa eventualnim prekidom saradnje sa švajcarskom kompanijom i njenim ulaganjima na Zapadnom Balkanu.
Osim štete koju je evidentno pretrpio ovaj irski fond, portal luzernerzeitung.ch prenosi i priču o nastalim gubicima u penzijskom fondu grada Cug (PK), gdje nisu mogli da pretpostave kakav će finansijski rezultat imati njihovo ulaganje u finansijske instrumente Ruvercapa. S obzirom na novonastala dugovanja od najmanje 500 miliona evra i penzioni fond grada Cuga doživljava finansijski potres.
PK je svoju strategiju ulaganja prebacio u održiva ulaganja, kojima su pripadali i fondovi Ruvercapa. Prema izvještaju predsjednika PK Karla Kobelta, očekivali su dobar povrat novca, ali se dogodilo da su već u 2019. doživjeli gubitak od 2,5 miliona švacarskih franaka. PK je u 2019. brojala 1.139 aktivnih osiguranika i 458 penzionera. Bilansna svota iznosila je 534 miliona CHF.
I dok je u Švajcarskoj finansijsko klupko počelo da se odmotava, u Srbiji nema naznaka za tako nešto. Štaviše, Fabrika akumulatora, kako pišu tamošnji mediji, radila je i tokom vanrednog stanja, ali smanjenim obimom, i na evropsko i rusko tržište izvozila akumulatore.
Ostavke u Ruvercapu zbog pogrešnih investicija na Balkanu
Batagon pokušavao da posredstvom Vlade RS kupuje firme u BiH
O Batagonu su dosta pisali i mediji u Bosni i Hercegovini, ponajviše o namjerama da preuzme firme koje su odavno zanimljive i drugim preduzećima u BiH. Jedno od njih je i Pavgord iz Foče koji je donedavno, uz Batagon i Galens invest, bio među najvećim akcionarima Pavlović banke (sadašnje Naše banke). CAPITAL je krajem januara prošle godine objavio da Batagon kupuje potraživanja Vlade Republike Srpske prema Alumini i preuzima tu kompaniju za 43 miliona evra. Međutim, do ove transakcije nije došlo, pa je entitetska vlada ugovor sa Batagonom raskinula. Portal CAPITAL je takođe sredinom prošle godine pisao o namerama Batagona da otkupi potraživanja koja fočanski Pavgord ima prema Fabrici glinice Birač i njenim ćerkama firmama, ali da taj otkup plati Alumina u ukupnom iznosu od 122,6 miliona konvertibilnih maraka, u 24 jednake rate. Kasnije je objavljeno da Batagon ne odustaje od kupovine Alumine i Birača i za to optužio sud u Zvorniku koji je osporio ugovor koji je ta firma imala sa Vladom Republike Srpske i uplatom 43 miliona evra u budžet. I pomenuti fočanski Pavgord godinama pokušava da uđe u posjed Birča, od kojeg Ukio banka iz Litvanije potražuje 155 miliona KM. Pavgord je od Ukio banke otkupio potraživanja za oko 12,5 miliona KM, ali nikada nije upisan kao povjerilac. Naime, stečajni upravnik Birča tvrdi da su u kupoprodajnom ugovoru između Pavgorda i Ukio Banke navedena potraživanja od 195 miliona KM, dok iz Ukio Banke tvrde da su preneta samo 122 miliona KM potraživanja od Birača na Pavgord. Okružni privredni sud u Bijeljini je odbio da umjesto litvanske banke upiše Pavgord na listu povjerilaca, pa su se Pavgord i Ukio Banka žalili Višem privrednom sudu u Banjaluci. Slučaj je vraćen na ponovno odlučivanje u Bijeljinu. U međuvremenu su iz Pavgorda posredstvom advokata pisali i tadašnjem predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i požalili mu se da od 2015. bezuspješno pokušavaju da uspostave saradnju sa upravom Alumine, odnosno stečajnim upravnikom i Odborom poverilaca. Vlasnik Pavgorda je Gordan Pavlović od osnivanja 1993. godine. Pored ostalog, vlasnik je i Rudnika mrkog uglja u Miljevini kod Foče. Pavlović je član Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). U periodu od 2002. do 2013. godine kupovao je dijelove ili kompletna preduzeća u stečajnim postupcima i privatizaciji: Tehnokom i Maglić iz Foče, Višegrad promet i Panos iz Višegrada, hotel u Rudom, fabriku Bosanka u Doboju, ali i novosadsku fabriku autodjelova Motins.
Potresi u Ruvercapu doveli su i do ostavke člana Savjeta banke Graubündner Kantonalbank (GKB) Thomasa Hubera. Huber je istovremeno bio i u bordu direktora Batagona, a finews.ch ga povezuje i sa kupovinom Pavlović banke u Bosni i Hercegovini.
GKB je prihvatila Huberovu ostavku, ali nije objasnila razloge zbog kojih je to učinio. Ulagači u tu banku, uključujući brojne švajcarske penzione fondove, banke i porodične urede, sada se plaše da bi zbog poslovanja sa Ruvercapom mogli doživjeti velike finansijske gubitke.
„Huber je daleko više uključen: on je u Upravnom odboru Batagona, jedne od kompanija koje su obavljale transakcije za Ruvercap Investment na Balkanu“, navodi portal i dodaje da je Huber izjavio da je o umješanosti GKB-a u Ruvercap Investment čuo tek prije godinu dana. Švacarski mediji tvrde da to nije tačno i da je od samog početka bio svjestan rizika svoje aktivnosti u Batagonu.
Iako u Ruvercap Investmentu negiraju da su usko sarađivali s Batagonom, nisu porekli da su primali kredite kompanija iz Luksemburga i Njemačke, o čemu je odlučio investicioni odbor. Suvlasnik Ruvercap Investmenta je Marc Clapasson, ali on nije bio i član investicionog odbora.
Za Clapassona švajcarski mediji tvrde da kontroliše jednu od bivših kompanija Batagona i „da je sa navodnim vlasnikom Daliborom Matićem očigledno dobar prijatelj, budući da su na Svjetskom prvenstvu u fudbalu zajedno gledali utakmicu između Srbije i Švajcarske u Kalinjingradu”.
Turneja po Balkanu
Kako su pokazala istraživanja portala finws.ch, Batagon je bio na pravoj kupovnoj turneji sa švajcarskim penzijskim fondovima na Balkanu. Početkom 2019, Pavlović banka je objavila je da Batagon učestvuje u njenoj dokapitalizaciji i da će u početku kupiti oko 20 odsto akcija kako bi kasnije preuzeo kontrolu.
Portal dalje piše da su se sredstva iz švajcarskih penzionih fondova koristili bez njihovog znanja za kupovinu banke čiji su vlasnik Slobodan Pavlović i tri njegova radnika uhapšeni 2016. zbog sumnje na pranje novca. Batagon je u jednom trenutku posjedovao više od 20 odsto akcija, da bi se zbog pokrića gubitka iz 2018. sveo na 18,5 odsto akcija. Potom su sredinom 2019. najveći akcionari sa po 22 odsto akcija postali novosadska građevinska kompanija Galens invest i preduzeće Pavgord iz Foče.
Najprije su iz Galens investa i Pavgorda donijeli oktobra prošle godine odluku da promjene članove Nadzornog odbora banke koje je imenovao Batagon. Jedan od smjenjenih članova je i funkcioner vladajućeg Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata Dragan Riđošić.
Ubrzo su investitori odlučili da od Batagona otkupe akcije Pavlović banke kada je obećana dokapitalizacija dostigla oko 3,5 miliona evra. Ranije ove godine Batagon je prodao akcije banke koju su novi vlasnici preimenovali u Naša banka. Najveći kupac bila je zvornička građevinska firma Keso-gradnja, koja sada posjeduje oko 15 odsto akcija.
Prema uvidu u Centralni registar hartija od vrijednosti, na dan 16. jula 2020. godine, Keso-Gradnja ima 15,1 odsto akcija Naše banke, a 20,2 odsto u glasačkim pravima. Ta transakcija sa Batagonom je realizovana 5. februara putem blok-posla na Banjalučkoj berzi, u ukupnoj vrijednosti 1,76 miliona konvertibilnih maraka (KM).
Batagon je posredstvom Ruvercopa ušao i u poslove sa nekretninama i hotelijerstvom. Prvo je novembra 2018. Batagon kupio hotel Bistrica na Jahorini po cijeni od oko šest miliona KM. Uz to, bila je planirana i izgradnja luksuznog hotela na Jahorini. Međutim, mediji su marta 2019. objavili da je Batagon morao da zaustavi taj građevinski projekat “zbog povećanih cijena zemljišta na Jahorini”.
Umjesto svega navedenog, razlozi za neuspjehe projekata Batagona doveli su i do presušivanja izvora novca Ruvercap Investmenta. Budući da su sredstva sada zamrznuta, nikakva sredstva iz fondova ne mogu se koristiti za dalje akvizicije kompanija ili druge projekte.
voice.org.rs
6 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
SumLJivih?????
Znači Mile šef i u Švajcarskoj?
kad pukne sef ima da se sve rastopi kao plastika u blizini eksplozije gasovoda..sreca nasa, da mafijasa nikad ne manjka i da ih nas baja poznaje od sejsela na jugu do yukatana na zapadu i yekaterinburga na istoku
Mjule Mitić: to je moj rodjak iz Zvornika. Divan momak. Preuzeće Aluminu. Kad tad. I neka se vise ne pise negotivno o tome da ja ne pokazujem zube.
Ko drži novac u “Našoj banci”, bolje mu je da ga drži u slamarici. Manje je rizično.
nije to bas tako. prica se da placaju najbolje, da prevlace najbolje direktore i bankare iz drugih medjunarodnih banaka u bih. izgleda ovi srbijanci zele dobro ojacati banku i tim novim kadrovima i kapitalom