BEOGRAD, Srbija bi već poslije izbora 2012. mogla da postane prezadužena ako političari budu djelili nerealna obećanja o povećanju plata i penzija i dodjeli subvencija.
Do sredine naredne godine na racionalno trošenje budžeta primoravaće ih aranžman s MMF, a poslije toga – jedino zakon o fiskalnoj odgovornosti, čija je prva verzija već napisana.
„Sredinom 2011. ističe nam ugovor s Međunarodnim monetarnim fondom, a već 2012. su redovni izbori. To su opasnosti da se javni dug poveća preko svake mere jer je dosadašnja praska pokazala da izborni ciklusi povećavaju javnu potrošnju“, kaže Pavle Petrović, profesor ekonomije koji je i jedan od autora budućeg zakona.
On objašnjava da je to vrijeme „kada se dele nerealna obećanja i novac koga u stvari nema. Zato je neophodno zakonom limitirati mogući deficit, javnu potrošnju i dug“.
Naravno i tada će biti moguće obećati povećanje penzija ili plata, ali će za to morati da se mjenja zakon, dok se sada to radi rebalansom budžeta i uvijek se svede na povećanje deficita u državnoj kasi. Onda se zajmi novac da bi se taj deficit pokrio i jasno je da taj princip mora da se smanji, ako ne i prekine.
Ako Skupština bude usvojila sadašnji nacrt zakona o fiskalnoj odgovornosti, udio javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu smanjiće se za 0,75 odsto u narednih pet godina. To znači, kaže profesor Petrović, da bi, ako BDP poraste četiri odsto, plate u javnom sektoru i penzije, mogle da se povećaju oko dva odsto.
„Posle recesije nam preti opasnost da dođe i do krize u javnom sektoru, a ekstremni primer je Grčka. To bi moglo i nama da se desi, ako bi se nastavio ovaj tempo povećanja javnog duga“,upozorava profesor Petrović.
U posljednje tri godine javni dug je sa oko 25 odsto BDP porastao na oko 35 odsto, a taj tempo ne smije da se nastavi. U prosjeku, javni dug Srbije raste za više od tri odsto godišnje, a zakonom će biti ograničeno godišnje zaduživanje na maksimalnih 2,5 odsto BDP-a.
Ukupan spoljni dug zemlje, koji uključuje i dug privatnih preduzeća iznosi skoro 80 odsto BDP, koji u krajnjem slučaju na kraju može postati i državni. Zakonom o fiskalnoj odgovornosti javni dug će biti limitiran na maksimalnih 40 odsto BDP.
„Da bi izbegla situacija iz Grčke neophodno je neko srednjoročno limitiranje javnih rashoda koji će sprečiti da se to desi. Glavni način je da se to uredi je ovaj zakon“, navodi Petrović. Blic
