BEOGRAD, Pad dinara u Srbiji nije samo odraz globalne, već i unutrašnje krize, smatra Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije – fakulteta za bankarstvo, finansije i osiguranje. Evro je probio psihološku granicu od 100 dinara, a iako ne bi prognozirao na kom nivou će se zaustaviti, teško da će dinar ovih dana ojačati.
– Naše banke su iznijele veliku količinu dinara na tržište, što je uticalo na jačanje evra. To će imati ozbiljne posljedice i na privredu i na građane. Porašće rate kredita, pa će neke od zaduženih firmi ostati bez nekretnina. U sličnoj situaciji će se naći i građani, jer im plate neće ni nominalno ni realno rasti.
* Šta je neophodno da bi dinar ojačao?
– Srbija je izvozno zavisna zemlja. Naša privreda nije dovoljno konkurentna i to je jedan od problema. Nemamo sposobnost za veliki izvoz. Država treba da radi na jačanju konkurentosti i treba da ulaže selektivno u (nelikvidna) preduzeća. U ona koja su sposobna za izvoz i koja su solventna, sposobna da na dugi rok izmiruju svoje finansijske obaveze. Nema dovoljno direktnih stranih investicija, jer da bi investitori ulagali moraju da osete stabilnost.
* Kakve posljedice na Srbiju ima kriza u Grčkoj?
– U Grčkoj se javlja nedovoljno investicija u hartije od vrednosti koje emituje. Ona na obveznice mora da plati 8,23 odsto, a Nemačka svega 3,16 odsto. Time poskupljuje svoj spoljni dug. To ima posledice i na zemlje regiona, pa i na Srbiju. Svaki četvrti evro u Srbiji potiče iz grčkih banaka, a te pare su sada skupe.
* Da li će Vlada ispuniti najavljeni ovogodišnji privredni rast?
– Prognoze Vlade Republike Srbije, iza kojih stoji Međunarodni monetarni fond, sumnjam da će se ostvariti. Moja predviđanja su i ranije bila da će rast biti najviše 1,5 odsto, a sada bih bio još oprezniji – od 1 do 1,5 odsto. Ako i to ostane, jer imamo pad zaposlenosti, rast nezaposlenosti, nemamo rast industrijske proizvodnje i imamo neizvesnu poljoprivrednu proizvodnju. Građevinarstvo stoji, malo je onih koji kupuju. Imate duplo manje sklopljenih ugovora u odnosu na prošlu godinu. Na osnovu svega toga malo je verovatno da ćemo imati predviđeni rast. S druge strane, imate prošlogodišnji statistički pad od tri odsto, a realno je bio 4 odsto. Tako da i pored ovogodišnjeg rasta, mi ćemo ove godine živeti lošije.
Amerika jača
* Iako u Srbiji evro jača, on u odnosu na dolar već neko vrijeme slabi. Šta se dešava?
– Odnos evra i dolara je u decembru 2001. bio 1,53 a danas je 1,22. To je ogroman pad. Ako evro bude tako slabio postavlja se pitanje opstanka evrozone, a time i Evropske unije. Ovakav pad je posledica krize u kojoj se nalaze zemlje Evrope. Pre svega Portugal, Irska, Grčka i Španija. Grčka ima preveliki javni i spoljni dug. Ona je, bez novog zajma od 110 milijardi evra, zadužena sa 300 milijardi evra. To je 125 odsto njenog bruto društvenog proizvoda. To znači da mora da vrati 25 odsto više nego što proizvede i za 15 do 20 godina više nema odakle da vraća. Drugi problem Evropske unije je problem deficita budžeta, koji ima i gigant poput Velike Britanije. Novosti